[maxiMD]

Ne znam kako je drugima, ali meni je recimo neprelazan uvek bio onaj zmaj u DA:O kojeg obožavaju oni kultisti u Temple of the Sacred Ashes. Probao sam čak i da se vratim pred kraj igre, kad sam već na lvl 20-21, ali ne vredi. Sreća pa je opcionalan i ne mora da se ubije. Mislim da sam ga samo jednom i to na easy savladao, inače meni neizvodljivo.
Generalno ne volim da se nerviram i onda zaobilazim te iritativno teške borbe, kao i uopšte igre koje su pune istih. Jbg, meni je igra razonoda, dobra priča, duhoviti dijalozi, neke kul misterije da se otkriju/razreše, a ne da se satima mučim da "provalim" kako da savladam nekog neprijatelja da bi igra išla dalje. Zato valjda i igram uvek samo na normal težini.
A to mi je, recimo uvek bila dobra stvar u ME igrama, skoro da nema neprelazno teške borbe, uglavnom sam miran i lagano prolazim kroz igre, jedino mi je malo bio zaje*an thresher maw u ME3, i ono na kraju kad čekaš da EDI nacentrira one rakete na onog Reapera, pa te zaskaču sa svih strana (taj kraj sam čak spuštao na easy da se ne nerviram).