Opis problema ukazuje na to da iz nekog razloga dolazi do mešanja frekventnog opsega koji koriste telefonski i ADSL saobraćaj. U 99% slučajeva jedan od sledeća tri razloga je krivac za to:
- nepravilno postavljen spliter - spliter mora da bude postavljen ispred svih telefonskih i ADSL uređaja da bi pravilno funkcionisao. Ukoliko u stanu postoji više telefonskih utičnica može se desiti da je potrebno više splitera da bi se obezbedilo da svuda telefonski i ADSL saobraćaj budu odvojeni.
- neispavan spliter - spliteri su u suštini frekventne prigušnice koje propuštaju jedan frekventni opseg a blokiraju sve ostale. Ukoliko je spliter lošijeg kvaliteta može se desiti da prigušivanje neželjene frekvencije nije dobro i onda dolazi do "probijanja" koje stvara šum i probleme kod ADSL saobraćaja.
- neadekvatan spliter - jako je bitno da spliter bude odgovarajućeg tipa inače neće da bude u stanju da isfiltrira frekventni opseg koji se koristi na telefonskom priključku (svi spliteri su predviđeni da filtriraju određeni frekventi opseg). Tip splitera zavisi od tipa telefonskog priključka. Za klasične POTS linije neophodno je da spliteri budu tipa Annex A. Za ISDN linije neophodno je da spliter bude tipa Annex B. Tip splitera naznačen je na njemu samom a u principu kod nas svaka konekcija koja nije ISDN tipa (prepoznatljiva po ogromnom modemu) smatra se da je POTS (zahteva Annex A spliter). Napominjem ovo zato što se kod domaćih provajdera jako često dešava da isporuče pogrešan tip splitera jer se oprema prilikom iznajmljivanja često meša, koristi za dopunjavanje nekompletnih paketa sa ADSL modemima/ruterima itd. (klijent vrati opremu ali zaboravi spliter pa se onda ubacuje spliter iz druge kutije...).
- korišćenje loših telefonskih aparata - bez obzira što spliter ima ulogu da isfiltrira telefonski saobraćaj neki telefonski uređaji ("elektronci" sa buvljaka ili klasični sa brojčanikom) unose toliku količinu šuma u liniju da spliter ne može kompletno da ih isfiltrira. U ovom slučaju pomaže samo nabavka drugog (kvalitetnijeg) telefonskog uređaja.
Predlažem da prvo uradiš tzv. "beli" (white) test koji podrazumeva da u stanu isključiš apsolutno sve telefonske uređaje sa linije i uveriš se putem nekog konstantnog downloada da konekcija funkcioniše dobro u periodu od recimo nekih pola sata. Ako te mrzi toliko da čekaš uradi nekoliko uzastopnih testova na
http://www.pingtest.net/ da bi se uverio da ti internet konekcija ne stvara jitter.
Nakon toga pokušaj da na liniju priključiš jedan po jedan telefonski uređaj ili ako to ne uspe nabaviš neki drugi telefonski uređaj i proveriš da li se sa njim isto dešava.
Što se tiče kvaliteta telefonske linije ne daj da te zavlače tamo neki "stručnjaci" iz pošte. Test kvaliteta linije može i sam da odradiš tako što u uputstvu za svoj ADSL modem/ruter pronađeš gde možeš da očitaš statistiku svoje konekcije gde ćeš naći dva veoma važna parametra,
SNR margin (Signal to Noise Ratio) i
Line attenuation. Ta dva parametra su sve što ti je neophodno da oceniš kvalitet telefonske linije i ADSL signala. Svaki SNR koji je veći od 10-15dB je prihvatljiv ali s obzirom da koristiš konekciju od 20Mbps potreban ti je SNR od bar 20-25dB da bi prenos podataka bio dobar (SNR je mera kvaliteta prenosa podataka i on je bolji što je SNR veći). Line attenuation govori koliko se signal iskvari dok pređe put od porta u pošti do tvog ADSL modema/rutera i na nju najviše utiče udaljenost ADSL modema od porta u pošti. Za tvoj protok od 20Mbps neophodno je da atenuacija za download ne pređe vrednost od 25dB inače linija ne može da ti garantuje dobru konekciju. Evo orijentacione tablice gde može da se vidi kako su međusobna udaljenost, atenuacija i maksimalno moguća brzina međusobno povezani.
Citat:
1.0km = 13.81dB = 23Mbit
1.5km = 20.7dB = 21Mbit
2.0km = 27.6dB = 18Mbit
2.5km = 34.5dB = 13Mbit
3.0km = 41.4dB = 8Mbit
3.5km = 48.3dB = 6Mbit
4.0km = 56dB = 4Mbit
4.5km = 62.1dB = 3Mbit
5.0km = 69dB = 2Mbit
>5.0km = ADSL neizvodljiv
|