Commodore 64, popularno nazvan debeljko zbog svog bucmastog profila (na engleskom govornom području je bio odomaćen nadimak breadbox), je računar koji je je našao svoje mesto u skoro svakom domu. To je 8-bitni kućni računar koji je javnosti predstavljen u avgustu 1982. godine po ceni od 595 $ sa tada izadšnih 64 kB radne memorije i zvukom i grafikom koja je zasenjivala tadašnje IBM kompatibilce. Tokom svoje duge istorije ovaj računar se prodao u preko 30 miliona primeraka što ga čini definitivno najrasprostranjenijim kućnim računarom ikada. U prilog tome govori i činjenica da je u fiskalnoj 1984/85 imao udeo u prodaji od čak 40 %, a u najboljim godinama iz Commodoreovih fabrika je izlazilo 400.000 šezdeset četvorki mesečno.Procesor je bio MOS Technology 6510 koji je radio na sada skromnih 1.02 MHz i imao, već pomenutih, 64 kB RAM memorije od kojih je 38 kB bilo dostupno za rad u programskom jeziku Basic. Kao ulazne jedinice pojavljuju se kasetofon (softver se učitavao sa magnetne trake tj. obične audio kasete) i eksterni 5.25“ flopi drajv koji se dokupljivao. Kasetofon je bio jeftinije, ali i sporije rešenje. Učitavanje igara sa originalnih kaseta nekada je znalo da se otegne i na više od pola sata, tako da su se ubrzo pojavili Turbo loaderi (sećamo se komande „stelica L“, štelovanja glave pomoću šrafcigerčića i iritirajućih, piskutavih zvukova tokom učitavanja igara). Iako je 5.25“ flopi drajv sa oznakom 1541 bio dosta skuplje rešenje, nažalost ni on nije bio mnogo brži od kasetofona. C64 su se najčešće prodavale samo sa kertridžem koji je išao u expansion port i na kome su se nalazile tri igre: fudbal, šah i logička arkada Archon. Bilo je dosta i home-made kertridža koji su dosta olakšavali rad sa C64-kom jer su imali soft reset dugme(nije više bilo potrebe gasiti računar iz struje da bi učitali drugu igru), a u sebi su sadržavali i korisne programe poput pomenutog Turbo loadera ili Simon`s Basic-a, moćnog proširenja za Commodore-ov Basic. Pod haubom su figurisala dva čipa – VIC-II koji je bio zadužen za grafiku koja je bila u stanju da prikaže 16 boja na ekranu i SID koji je bio zadužen za trokanalni zvuk. U njegovom ROM-u se nalazio moćan programski jezik – Commodore Basic 2.0 koji je zauzimao čitavih 9 kB. Kasnije je oblik Commodorea 64 redizajniran, pa smo dobili slim varijantu C64C, koja je po izgledu dosta ličila na, ne tako slavnog naslednika – Commodore 128 (kako sam naziv govori, imao je duplo više RAM-a).
U Evropi C64 je predstavljen početkom 1983. i glavni konkurenti su mu bili Sinklerov ZX Spectrum, Amstrad CPC-464 i BBC Electron i Acorn. Iako su navedeni računari imali osetnu startnu prednost i nižu cenu, C64 je iz ovih duela izašao kao pobednik, čemu svedoči broj prodatih primeraka. Već 1985. godine Commodore izbacuje „nabudženu“ verziju popularnog računara – Commodore 128, koji je imao 128 kB memorije, noviju verziju Basic-a, nove verzije VIC i SID čipova i najbitnije dva procesora(Dual Core
) – poboljšanu verziju MOS-ovog 6510 – 8502 @2MHz i drugi sekundarni procesor – Zilog Z80. Vremenom se pokazalo da je C128 bio samo prelazno rešenje do pojave Amige, te nije bilo softvera koji bi iskoristio sve njegove mogućnosti. Do kraja proizvodnje 1989. godine prodat je u svega 4 miliona primeraka.
1986. i „debeljko“ dobija face lifting, tako da stari nadimak više nije bio primenljiv. Novi C64C je imao tanje kućište zaobljenih linija (sličnog dizajna su bili i novi flopi drajv i monitor), a hardverske promene su se ogledale u novim verzijama čipova zaduženih za grafiku i zvuk.
Malo je poznato da je 1990. godine Commodore predstavio i svoju verziju konzole sa kertridžima – Commodore 64 Games System (C64GS), što se pokazalo kao ogromni promašaj (u 1990. ući na tržište konzola sa tehnologijom starom 8 godina), pa ova konzola u pokušaju nije skrpila ni godinu dana na tržištu. Dosta dugo se šuškalo i o potencijalnom nasledniku – Commodoreu 65, koji nikada nije ugledao svetlost dana i ostao samo na prototipu, pre svega jer se Commodore okrenuo ka Amiga familiji računara.
Proizvodnja ovih modela je nastavljena sve do Commodoreovog kraha, tačnije 1994. godine, što znači da je ovaj model bio u proizvodnji čitavih 12 godina. Ta činjenica ide u prilog hiljadama i hiljadama igara koje su napravljenen za „debeljka“, od koji su mnoge ušle u legendu. Tačnije tokom ovog perioda izdato je oko 10.000 „parčića“ softvera za C64, uključujući i programe i igre.
Što se emulacije 64-ke stvari su prilično jasne – izdiferencirala su se dva kvalitetna emulatora: WinVICE i CSS64, koje možete naći na sledećim adresama:
WinVICE
CSS64
I jedan i drugi ne zahtevaju nikakve BIOS-e, sve je već tu, a na vama je samo da učitate vašu omiljenu igru (koje dolaze sa ekstenzijama .t64 ili .d64 u zavisnosti da li se radi o kasetnoj ili disketnoj verziji igre, mada možete naleteti i na .prg ekstenziju) i uživate.