Igram igre od Sege pa sve do danas i ništa mi ne fali. Da nema kompa ja bih se smorio. A što se tiče nasilja, pa zar toga nema i na tv-u ili bilo gde. Pogledaj samo dnevnik, ovaj ubo onog, ovaj pregazio onog, pa latinoameričke serije... i to pokazuje nasilje pa nikom ništa nego traže dežurnog krivca samo da skrenu misli ljudi sa bitnih stvari. Mada mogu igre biti više nego korisne. Umanjiš stres, nešto naučiš (npr. Age Of Mythology), ili npr. ako igraš šah aktivno možeš da vežbaš putem igara. Sigurno su loše igre ali samo ako se pretera a pod preterivanjem se podrazumeva da igraš toliko da ti ugrožava život, ako oni kinezi koji su umirali posle 48 sati igranja wow-a. Ali ako ti igraš dnevno 5-6 sati znači da to voliš i da ti prija. Neko ko voli sport ili pevanje ili nešto drugo isto toliko će provesti vremena u bavljenju sportom ili pevanju. Pa što onda niko to ne zove zavisnošću.
A što se tiče dekica što neko ne raspravlja o njihovoj zavisnosti od gledanja dnevnika, ili od utrčavanja u autobus. To se niko nije setio.
