У својим првим играчким данима сам чуо од старијег брата да ће ми једном досадити видео игре. Помислио сам како бих волео да ми никада не досаде.
Међутим, догодило се оно чега сам се плашио. Сад само понекад упалим Цивилизацију auf Deutsch и то због учења језика. Али и то ми досади јер се запитам чему то, боље да читам нешто.
Човек је, између осталог, и биће игре и природно је да се игра. Док садржај подстиче духовни и интелектуални развој, игре су корисне. За децу није добро да посматрају сцене насиља, а још горе да виртуелно учествују у томе. Какве су нам мисли, такав нам је живот.
Живи били!