Ok, prođoh par poglavlja, igra mi se dopada. Igram na normal težini.
Gameplay nije ništa posebno, najviše me podseća na mass effect gde se ide od tačke A do tačke B i pobije sve što stoji, puzi ili leti, uz određenu dozu platformisanja.
Vodi se isključivo Starlord ( na čiju facu još uvek ne mogu da se naviknem jer mi deluje kao da je iskočio iz Sims-a ) i sa njim, tokom borbe, mogu da izdajem komande drugim likovima iz tima, što je ponekad presudno da bi preživeo određenu deonicu.
Ono, team work rules. Opet, slično kao u Mass Effect-u.
Samu borbu bih opisao kao "not great, not terrible", ukratko, vrši posao ali ne ostavlja nikakav poseban utisak.
Jako me nervira postojanje QTE trenutaka, nisu dominanti ali su tu. Najgora stvar u vezi njih je što ne može da se skrati scena do samog QTE trenutka već mora ista stvar da se gleda iznova.
Izbor muzike je strava, ima tu dosta dobrih stvari iz 80-tih i jednostavno se super uklapa u samu atmosferu igre.
Grafika je pristojna, ništa specijalno ali sam izgled lokacija je odličan i jako raznovrstan.
Glasovna gluma takođe odlična.
E sad, ono gde me je igra oduvala i potpuno kupila je međusobna dinamika između likova.
Jednostavno, nema da prođu dve sekunde a da neko iz tima nešto ne komentariše, da svoje mišljenje ili nabaci neku opasku pri čemu se ponekad konverzacija usija pa Starlord mora da reaguje i "oladi" situaciju ili jednostavno skrene temu na neku drugu stvar.
I ta dinamika ne staje, nikad nije dosadno jer je dijalog odličan i, uglavnom, komičan. Drugi likovi ponekad komentarišu ono što Starlord radi, pa ako krenem previše da istražujem ili tupim oko neke stvari znaju i da me zaje*avaju oko toga, naročito Rocket.
Ovo recimo jako fali SW Jedi: Fallen Order-u gde je razgovor sa likovima iz tima minimalan i na čemu bi trebalo da porade u drugom delu. I ne samo oni već i ostale igre gde je vođenje tima u fokusu.
Nastavljam dalje sa igranjem pa ću možda baciti još koji utisak.