[Cracked But Whole]

Prešao, osim priča glavnih sporednih junaka zabatalio sam većinu sporednih stvari u trećem činu, ubi me u pojam jedno te isto.
Priča je solidna, deonice između činova i njihovi prelazi su odlični, kraj zadovoljavajući. Igra i dalje izgleda odlično iako mi smetaju neke stvari kao što su recimo kretanje likova koje je previše karikaturalno, posle TLOU2 koji je remek-delo kad su u pitanju realistični izrazi lica i kretanje ovde dođe doista siromašno.
Ali to je samo blaga smetnja u odnosu na glavni problem otvorenog sveta, postalo je zaaista zamorno oslobađati teritorije, spašavati seljake, juriti lisice (da, čak i to).
Combat zna da procveta kad se otvore sve stvari, apgrejdovao sam sve sposobnosti (osim onih Winds of whatever), i postala je izuzetno laka pri kraju, al i dalje zabavna.
Šta znam, prvobitno oduševljenje zamenila je spoznaja da open world ovde i nije toliko drugačiji od svih drugih naslova. Ovaj žanr ili treba da izumre u ovom obliku ili da nešto drastično promene.