1) Statička IP adresa je uvek najbolje i najjednostavnije rešenje za daljinski pristup računaru. Ukoliko se odlučiš da je nabaviš internet provajder će se obavezati da svaki put kada se tvoj internet priključak (ADSL, kablovski, WiFi) konektuje na njegove servere dobiješ istu IP adresu.
Kao alternativa postoje tzv. dinamički DNS servisi koji preko klijenata (malih aplikacija koje se instaliraju na sistemu) motre promenu dinamičke IP adrese sistema i automatski vrše izmene na DNS serverima tih servisa tako da proizvoljan domen tipa muki85.no-ip.com uvek pokazuje na tvoju trenutnu (dinamičku) IP adresu. Neki od poznatijih servisa ovog tipa su
www.noip.com/,
www.opendns.com/ itd.
2) RAID 1 ne podržava više od dva diska. Za naknadno dodavanje diskova se vrši prelazak na druge RAID nivoe gde se nakon dodavanja diska jednostavno pokrene proces rekonstrukcije RAID-a na viši nivo (veoma jednostavna operacija koja doduše ume da potraje za diskove većeg kapaciteta).
3) Proizvođači NAS uređaja uglavnom garantuju da diskovi sa postojećeg NAS-a mogu bez problema da se prebace u drugi kompatibilan uređaj istog proizvođača. To u principu znači da ako prebacuješ diskove iz QNap-a u QNap ili iz Synology uređaja u drugi Synology nećeš imati problema.
Uzmi u obzir da ako ikada dođeš u situaciju da ti ponestane slotova za diskove postoji opcija nabavke tzv.
extender jedinice koje se kače na NAS uređaj i koji služi kao neka vrsta eksterne fioke u koju možeš da staviš dodatne hard diskove.
Isto tako, bolji proizvođači nude i opciju povezivanja više uređaja u klaster tako da za krajnjeg korisnika dva uređaja sa četiri fioke mogu da izgledaju kao da je u pitanju jedan uređaj sa osam fioka sa naravno podrškom za sve RAID nivoe koji mogu da se formiraju sa tolikim brojem diskova.
4) Proces se sastoji od jednostavnog ubacivanja jednog po jednog diska i pokretanja restauracije RAID niza. Ova operacija ume da potraje i zato je relativno retko da se povećava kapacitet već postojećih diskova (slotova).
5) RAID nije neophodan u NAS uređaju ali NAS gubi smisao ako ne postoji bar neki vid redundanse (dupliranja) podataka. Drugim rečima, bilo kakav otkaz diskova u NAS uređaju koji ne koristi RAID nivoe sa redundansom automatski znači gubitak svih podataka na uređaju.
Što se tiče višestrukih odvojenih RAID-ova većina uređaja nudi i tu opciju ali je ona uglavnom potpuno nepotrebna i samo komplikuje situaciju kada kasnije treba "razbiti" RAID (prebaciti podatke sa jednog RAID niza na drugi).
6) NAS uređaj sa četiri slota je u većini slučajeva sasvim dovoljan za pojedince pa čak i mala i srednje preduzeća. Četiri diska od po 4TB u RAID 5 režimu koji nudi paritet sa redundansom od jednog diska daje ukupan upotreljiv kapacitet od 12TB. Ako misliš da ćeš ikada popuniti toliki kapacitet uvek možeš da izvršiš proširivanje recimo malopre pomenutom ekstender jedinicom.
7) QNap generalno ima nešto jači hardver dok Synology ima neuporedivo bolji softver, trenutno najbolji softver na tržištu NAS uređaja. Međutim, slabiji hardver na Synology uređajima ne znači da su oni inferiorniji već da ostavljaju utisak kako su inženjeri tačno pogodili koliko snage svakom od njihovih uređaja treba. Ja lično sam ljubitelj Synology uređaja.
8) UPS nije neophodan za NAS jer čak i ako dođe do korupcije podataka tokom isključenja redundansa (rezerva) u RAID-u će se pobrinuti da rekonstruiše izgubljene podatke. Međutim, ako na uređaju držiš bitne podatke onda je svakako preporučljivo nabaviti UPS. Povedi samo računa o tome da većina proizvođača ima listu UPS uređaja koji su kompatibilni sa njihovim NAS-ovima. U suprotnom se može desiti da NAS ne može da detektuje nestanak struje i pokrene proces sopstvenog gašenja.
9) Za NAS uređaje treba kupovati isključivo diskove koji su predviđeni za tu svrhu jer dolaze sa nizom tehnologija i prednosti kada se na taj način koriste. Western Digital nudi tzv. WD Red diskove dok Seagate svoju seriju diskova namenjenih NAS-u naziva IronWolf (u pitanju su samo rebrandirani diskovi iz stare Seagate NAS serije). Ja sam ljubitelj WD Red diskova. Ukoliko rešiš njih da nabavljaš nema potrebe da uzimaš Pro seriju. Jedina razlika je u brzini obrtaja ploče, standardni WD Red koristi ~5400rpm dok WD Red Pro obrće ploče na 7200rpm.
U Srbiji je izbor NAS uređaja nažalost veoma loš jer su modeli koji se prodaju antički stari i skoro duplo skuplji nego kad bi se nabavljali preko. Takođe uzmi u obzir da diskovi velikog kapaciteta mogu da koštaju više i od samog NAS uređaja.