Citat:
Mario Pavicevic kaže:
Drugo pitanje je i tacnosti te specifikacije jer manje kvalitetna napajanja imaju delarisanu efikasnost pri sobnoj temperaturi dok je radna temperatura napajanja u praksi dosta veca do sobne sto smanjuje efiskasnost.
|
Ne razumem. Kako to misliš da efikasnost zavisi od temperature uređaja? Znaš li ti uopšte šta je efikasnost? To je bukvalan prevod engleskog izraza za fizički parametar koji se kod nas zove STEPEN KORISNOG DEJSTVA odnosno STEPEN ISKORIŠĆENJA ili pak KORISNOST. Dotična stvar izražava se kao odnos (električne) snage potrošača i (tzv. prividne) snage na priključcima mreže (kod nas 220 volti naizmenično).
Nema nikakve šanse da se taj odnos menja sa temperaturom uređaja. Toplotni (Džulovi) gubici su, za istu potrošnju, jednaki bez obzira na temperaturu uređaja jer zavise samo od kvadrata jačine struje. Pitanje je samo da li se može obezbediti dovoljno dobro odvođenje toplote, od čega zavisi temperatura unutrašnjosti napajanja, ali ta izračena (disipirana) toplota je gubitak kako god okreneš i pri istoj struji opterećenja uvek je ista.
Ako se gleda napon napajanja, stvari drukčije stoje. Tu se teoretski može izračunati koliko utiče razlika u naponu na efikasnost. Razlika u mrežnom naponu 220V/110V kod kompjuterskih napajanja rešava se drukčijim spojem ispravljačkih dioda. Ako je u pitanju 220 volti, koristi se klasični Grecov spoj od četiri ispravljačke diode kod kog je vršna vrednost izlaznog napona jednaka efektivnom ulaznom naponu pomnoženom sa korenom iz 2 (tj. 1,41). Kod mreže od 110 volti preklopnikom se isključi jedan par ispravljačkih dioda i drukčije se spoji filterski kondenzator, čime se dobije tzv. spoj za udvostručavanje napona, tako da je vršna vrednost izlaznog napona ista. Kako i jedan i drugi spoj predstavljaju dvostrano ispravljanje, po pitanju efikasnosti trebalo bi da je sve isto, sem ako ja mnogo ne grešim, što nije nemoguće jer sam se tim stvarima bavio još na fakultetu, daleke 1994. godine. Meni je problem što sam to uglavnom pozaboravljao. Ako bi se nacrtao grafik napona, možda bi se ispostavilo da su gubici u spoju za 110 V veći. Međutim, to su samo gubici na ispravljaču. Drugi deo kompjuterskog napajanja je DC-AC pretvarač zvani invertor, a on radi potpuno isto u oba slučaja. Treći deo je niskonaponski ispravljač koji je takođe potpuno isti u ova slučaja.