Quake 1 je vec potpuno druga prica
.
E za nju vazi sve ono sto si u prvom postu ove diskusije napisao
.
Tih nivoa se veoma cisto secam
, dok mi oni iz D1 i D2 uopste nisu ostali u secanju, jednostavno se secam samo gomile istih repetitivnih prostorija i hodnika
. I u pravu su ovo sto govore ostali, to nije bio full 3d prostor, to je doslo sa Quake-om
.
Btw, utisak prilikom igranja igara je
zestoko subjektivan, tako da ne mogu svi osetiti isto, neki ce se smoriti brzo i bataliti, neki ce se smoriti i nastaviti, a neki ce se primiti, iako limitirani sa informacijama i mnogo cim jos. Ova poslednja recenica se odnosi na predivni one and the only Stalker
.
Mnogi ga ne mogu svariti, prica nepovezana, neki elementi nisu na visokom nivou. Ali je Stalker meni jedna od najboljih pucacina u poslednjih par godina. Savrsen spoj filma Stalker (1979) i nuklearne katastrofe u Chernobilju (1986).
Kad igram igru, pomislim da se nuklearna katastrofa desila 1979 i da je to opisano u istoimenom filmu
, toliko dobar su spoj napravili. Atmosfera apatije, neizvesnosti...
Ali... ne moze, i nije svako ovu igru "primio" kao ja, vec su uradili ono sa pocetka price, obrisali ili "odradili" igru do kraja.
Capish.