[bobanf]

Sad ne znam koliko poznajes ovu materiju, ali prosecan fotografski film ima raspon od oko `6 blendi` tj ako je neutralan ton /recimo list biljke/ u sredini /meris svetlo prema njemu/, on ce uspesno zabeleziti tri tona svetlija od toga i tri tona tamnija, ostalo ce biti crno ili belo, odnosno tamno ili svetlo /za kolor/.

Zato se film eksponira prema onom sto zelimo da prikazemo na slici kao najvaznije.
U daljoj obradi film se moze irazvijati prema senkama ili prema belinama, a isto tako, i izrada fotografije moze da se vodi u tom pravcu. pri manuelnom povecavanju u fotolaboratoriji, senke se mogu `zadrzati` a svetline `nadosvetljavati` radi povecanja raspona /dobijanja vise detalja/.

Digitalni aparati imaju relativno bolju mogucnost izjednacavanja kontrasta, tako da je rezultat znatno veci raspon detalja u slici i za amatera to je dovoljno.
S druge strane, filmom se uvek postize bolji `umetnicki` efekat upravo vecom mogucnoscu uticaja na krajnji rezultat.

Film i izradu povecanja mogu da uporedim sa HDR nacinom obrade digitalnih slika, a digitalnim dobijas jeftinu, korektnu i brzu sliku.

Film se uspesno povecava oko 10 puta /znaci lajka format - 24x36cm, mada ja obicno radim do 30x40/ zavisno od velicine zrna, ostrine i sl.
Digitalac zavisi od velicine fajla i formata zapisa /jpg, raw/ali sa digitalnog nisam nikad radio vece od 13x18 cm, to bolje da kaze neko ko je radio, meni digitalac sluzi samo za turisticke snimke i malo po kuci.
Na sivoj skali neutralan ton, prema kome se kalibrisu svetlomeri, je peta siva traka s leva.