[vasiljevic]

@caine:

Sad, ako će mo po onome što znam iz iskustva, retko sam naišao na bilo koga ko može da mi kaže da se ičega seća iz tih godina sa sigurnošću,a kamo li nekoga ko može da mi kaže da ga mam i tata sigurno nisu istukli nikada. Iskustvo sa mojim bratancem: dobio je batina, kad je moralo, i mogu da kažem da pamti samo one zadnje batine koje je dobio, i od koga. One pre, vrlo teško da će da se seti kad su bile, zbog čega, mada pamti da nešto nije dobro i da za to slede batine, pa ne radi da ne boli. Jednostavno, tako im funkcioniše mozak. Dakle, nisam bio tamo, ne znam tačno, ali znam iz prve ruke kako finkcioniše dečiji mozak. Samo iskustvo koje je relatvno sveže. Njihov mozak vrlo brzo briše neprijatne stvari, pamti samo one lepe i to na način i sa interpretacijom koja njima odgovara.

@federer:

Nismo mi stručni pedagozi, bar ja nisam. Mene je zainteresovala problematika zbog bratanca, pa sam se dovoljno potrudio da nešto naučim. Vidim da ono što piše, nije ono što se nama priča i propagira preko medija i od strane naših vrlih sručnjaka. Mi imamo lepo običaj, i ovde i u životu: odmah vičemo kako neko nije stručnjak, kako su oni "gore" stručnjaci i niko ne postavlja pitanja i ne traži odgovor. Sve su "stručnajci" rekli, neka prava na sumnju, nema pitanja.

Primer za ono gore: pre je nama po pitanju BNPa, industrijska proizvodnja činila nekih 50% dotičnog. Pad provcenata je počeo sa onim nepominjanim, ajd on je imao koliko toliko objašnejnje zbog sankcija. Posle smo dobili "stručnjake" koji su rekli da nam je rešenje problema liberizacija i da država ne radi ništa. Niko nije pitao dotične stručnjake ništa, bože, ko sme da sumnja u stručnjake i da njih nešto pita. Rezultat je da danas industrijska proizvodnja kod nas iznosi manje od 20% BNPa. Pada izvoz, nema para, mi se sve više zadužujemo, sve većá nezaposenost, od "liberalnog" tržišta koje donosi nove fabrike, nema ništa, stare su mesto da je ulagano uništene. Sad su se isti "stručnjaci" koji su vodili ceo posaso i koje niko ništa nije pitao i u njih nije sumnjao, setili formule reindustrijalizacije, da niko neće sa strane da nam otvori fabrike, a sve to će koštati xxx, a odradićemo ovako ..... I opet, ne summnjajmo, ne pitajmo ... Da je neko pitao i sumnjao pre, postavljao pitanja, insistirao na odgovoru možda, možda bi imali nešto drugačiji način rada i možda bolje rezultate. Ne mogu da garantujem za to ( mada sam uveren da bi), ali je ovo dovoljno da se čovek zapita.

Ovo gore, jeste off topic, ali kaže da moramo malo da naučimo na greškama. Da treba da počnemo da postavljamo pitanja. Da treba da se angažujemo za našu dobrobit, i dobrobit ostalih a pogotovu onih koje volimo. a da bi znali sve probleme i sve zamke treba da pitamo, i da razmislimo, a osnova razmišljanaj je sumnja da nešto nije baš kako se kaže. Tad neko treba da da odgovor baziran na činjenicama, ne na priči ja sam doktor nauka i nemam šta nekome da objašnjavam ( a bilo je takvih koji su to govorili i u parlamentu). Ovde mi ne govorimo o nečemu nebitnom, govorimo o deci. Deca ne mogu da se sama brane, ona imaju kao jedinu odbranu starije. Ili ti nas. I mi pitamo, kažemo šta smo videli i naučili dosad iz iskkustva, i ako se to ne poklapa sa pričom "stručnjaka" e tad nešto debelo nije u redu, i tad mi moramo to da kažemo i da pitamo. Da li smo zato stručnjaci? Ne. Mi smo zabrinuti ljudi, samo to.