Docekasmo konacno nove avanture cuvenog belgijskog kicosa - i to ovaj put po jednoj od najpoznatijih Agata Kristinih prica - "ABC ubistva" (vec je bila jedna igra na ovu temu pre nekoliko godina, ali je u pitanju casual avantura pravljena za Nintendo DS). Za razliku od prethodnih Poaro igara, ovu potpisuje Microids/Anuman sto je automatski znacilo i drasticnu promenu stila.
Pre svega, igra prati pomalo zabrinjavajuci trend da se gejmplej odvija na samo jednom ili dva ekrana u
datom trenutku - ova prica i jeste sama po sebi tako linearno konstruisana (prvo istrazujete prvo ubistvo, pa se selite na mesto zlocina drugog, pa na trece...) ali ipak sve deluje preterano skucheno. Svaka prosecna avanturica koja u sebi sadrzi izbor putovanja po lokacijama, prema ovoj igri deluje kao Skyrim licno zbog daleko veceg osecaja slobode. Jednostavno, ili cete biti u Poaroovom stanu resavajuci logicke zagonetke i ispitivajuci svedoke, ili cete biti na nekoj lokaciji (mesto zlocina npr.), kada necete moci da mrdnete dalje dok na njoj ne zavrsite sve sto tu ima da se obavi. Jedino mesto u igri koje pruza koliki-toliki osecaj slobode je vila zrtve treceg ubistva, gde postoji setanje kroz nekoliko prostorija unutar nje.
Setnja od kauca do kauca je uglavnom i citavo istrazivanje u igri
Prica striktno prati izvorni materijal, i tu nece biti nekih posebnih iznenadjenja. Na nekoliko mesta postoji prividni osecaj granjanja, zbog izbora razlicitih opcija u dijalogu, ali se sve na kraju svodi na isto. Ovo moze (ali i ne mora) da bude ozbiljna zamerka igri - prethodne Agata Kristi igre su se trudile da ubace i alternativne krajeve za one koji su dobro upoznati sa knjigom.
Grafika i zvuk zasluzuju prelaznu ocenu sa izuzetkom modela likova - ne znam da li je do mene, ali ovaj cel-shading stil (u trenutnom obliku) mi deluje ruznije od najobicnijih 2D sprajtova od pre 20 godina, pa cak i od ranih 3D radova. Jednostavno, sve je to dosta bezivotno. Glasovi glumaca su dobri, ne savrseni, ali zadovoljavajuci, a autori su se svojski potrudili da svaki lik zazvuci slicno kao odgovarajuci lik iz serije sa Dejvidom Susheom. Muzika ume da dosadi posle odredjenog vremena, ali su se autori odlucili na laganu, ne-dramaticnu muziku tako da repetativnost i moze da prodje.
Grafika je prelepa, dok se likovi ne priblize u krupan plan
Napredovanje u igri se odvija preko Poaroovih specijalnih sposobnosti, i logickih zagonetaka. Prva sposobnost je, svakako, koriscenje "malih sivih celija", odnosno Deduction - i nalici na onome sto je Frogwares radio u Sherlok Holmes igrama sa zakljucivanjem. Igra ce konstantno postavljati igracu kljucna pitanja (Da li je ubica hladnokrvan ili temperamentan? Da li je Donald Frejzer imao motiva da ubije Beti Barnar?), a vas je posao da iz niza ponudjenih dokaza (materijalni, izvodi iz dijaloga...) izaberete one prave. Lepa zagonetka, koja je vec vidjena u Sinking Islandu. Druga sposobnost je "Observation", takodje vec vidjeno u Crimes and Punishments, gde uocavate kljucne sitnice u vezi sa likovima - nervoza, nenaspavanost..., kada misem morate da pronadjete odgovarajuci piksel. Treca, i ujedno najoriginalnija sposobnost je "Reconstruction" kada se ubistvo (i ono sto mu je neposredno prethodilo) odigrava a na ekranu, a vase je da odgovorite na par kljucnih pitanja (Da li je ubica napao u odredjenom momentu ili cekao? Da li je zrtva usla u kabinu ili ne?) na osnovu svega sto ste prethodno saznali o slucaju.
Drugi, veliki deo zagonetaka cine logicki problemi, i otvaracete svakojake sefove, torbe, police, sanduke... da ce vam isti izaci na nos.
Zagonetke nisu preteske, idealne su za pocetnike koji zele da udju u Myst svet, ali mogu da budu naporne (npr. jedna kutija u igri zahteva poprilicno vreme za otvaranje, jer ima vise slojeva - taman kad ste mislili da ste je otvorili, pojavi se nova zagonetka). Kao nagradu, uvek dobijate neki bitan predmet ili pisani dokument. Lepa opcija, koju nemamo cesto prilike da vidimo u novim igrama, je da sve predmete u inventaru mozete da rotirate u posebnom ekranu predvidjenom za njegovu detaljnu inspekciju.
Kao sto je receno, igra nije teska, zbog proste cinjenice da ste stalno "sklupcani" u maksimalno dve prostorije, kao i da nemate vise od 3-4 predmeta u inventaru. Najveci izazov dolazi od Deduction oblasti, i logickih zagonetaka. Zanimljivo, igra je nesvesno dala jedan od najboljih Hint sistema - sam po sebi, Hint je prenaglasen (naime, kada kliknete na Hint opciju Poaro odlazi do odgovarajuce sobe, predmeta... i resava kompletnu zagonetku), ali postoji mogucnost da uvek pritisnete Escape, vratite se u glavni meni, i onda ucitate igru (igra se automatski sejvuje svakog trenutka), i onda iskoristite znanje koje ste stekli malocas (npr. samo ste zeleli da vidite u koju sobu treba da odete, ili prvi nivo resavanja zagonetke). Najveci nedostatak igri predstavlja njen pomalo "casual" prizvuk, pa cak i skromna ambicioznost, poput one u epizodnoj igri - em sto je kratka, em su likovi dosta slabo profilisani (doduse, mozda je do cel-shadinga
), pa je i prica ispricana onako improvizovano, bez mozda koriscenja nekih citata ili kompletnih dijaloga iz knjige. To svakako nije lose samo po sebi (pa cak postoje i neke zanimljive sitne dopune), ali ipak, u celini, sve deluje nekako mlako. Ako bi je poredili sa Evil Under the Sun, koja je istina, bila prosecna avantura, ova igra iako pruza neke interesantne novine, uz prelepe pozadine koje paletom i konturama evociraju na predratno vreme, nije bolja. Necu reci da je gora, jer je to subjektivna stvar, i neko ce vise ceniti ovaj stil (pocetnici, pre svega), kao sto ce i zaljubljenici u detektivske i Agata Kristine price moci da (kratko) uzivaju u njoj.
70/100