Citat:
|
Nenad Stevanović kaže:
predpostavi, potstiču
|
Prvo da budem malo cepidlaka (pre
tpostavi, po
dsticu).
Vrlo interesantan tekst. Mislim da bi trebalo posvetiti vise paznje koliko igre pozitivno utice na decu. Razni tekstovi, radovi, emisije se bave stetnim uticajem igara, medjutim, cini mi se da jako malo bavi pozitivnim uticajem igara. Ja sam preko igara naucio engleski. Preko civilizationa sam se zainteresovao za istoriju i geografiju na primer. Nekako svi tekstovi na temu uticaja igara sadrze opsirno objasnjenje koje su negativne strane, i onda, negde pri kraju, se samo pomene da ima i pozitivnih. Mislim da bi vi strucnjaci trebali podjednaku paznju da posvetite obema stranama.
Sto se tice pitanja kako spreciti, mislim da je to zamena teza. Prava stvar je preventiva. Znaci zakljuciti koji faktori i u kojoj meri uticu na to i onda uticati pre nego sto se desi "zavisnost" od igara. I onda ne sprecavati nego usmeravati tu sklonost dece ka igrama, ka necem kreativnom i korisnom...
I ako mogu pitanje jedno da postavim, posto vidim da se bavis time. Mnoge igre zadrze sex, nasilje itd... Da li je bilo istrazivanja u kojoj meri to utice na osobu da te stvari uradi i u stvarnom zivotu? Odnosno da li virtuelno nasilje stvara zelju da se to uradi i u stvarnosti, ili naprotiv, smanjuje zelju za tim, jer na neki nacin zadovoljava te potrebe?