Citat:
Shonkas kaže:
Zato sam je ostavio za neki bolji KOMP, jer sve na minimim + 25 - 30 FPS ne da me nije uvlacilo u atmosferu - vec u frustraciju i oci me bolele od takve grafike...
|
Ja uopšte nisam bio zagrijan za ovu igru čak ni kada je bila najavljena za PC, nešto sam gledao recenzije davno za PS4 i mislio kako je ovo japanski bućkuriš,neka đevojka ide i gađa neke mašine lukom i strijelom...
Onda sam vidio da je izašla za PC i nabavio. Krenuo da igram ne znajući apsolutno ništa o igri, ni šta je u pitanju ni kako, nisam čak ni pratio recenzije.
Onda se igra odmotavala dio po dio i odjednom počinješ da hvataš konce i misliš da si provalio sve, a onda slijedi nekoliko poslednjih kvestova gdje ti igra pravi takav spin, potvrđuje teorije, ali i prodaje u potpunosti neočekivane trikove, i grana priču u potpuno neočekivanog pravcu. To je momenat kada sam ostao spaljen i zadimljen ispred računara, koliko je to maestralno izvedeno. Čak se na momente igra poigrava tako emocijama, naročito još ako si roditelj, nemoguće je da ne osjetiš sav jad postojanja i tragediju života.
Neću da ti spojlujem ništa od priče, a čuvaj se i da nešto slučajno ne nađeš na YT, koliko vidim naslovi su bukvalno spojleri. Nabavljaj PC ili PS čim prije i kreni da igraš ovu fascinaciju od igre.
Ne bih pravio neku dublju paralelu, ali moram pomenuti RDR2 koji je takođe vrlo duboke teme odradio na unikatan način. Kod HZD, ide se takođe na pitanja egzistencije i postojanja, ali na neki "univerzumski" način. To je tip igara i priča koje volim, naročito kada se odradi svojstveno, sa promatranjem raznih tema na drugačiji način i sa drugačijih tačaka gledišta.
Mogu na kraju reći da je ovo upravo tip igara kojih nedostaje PC platformi, zbog nedostatka ovakvih naslova odnosno onakvih igara koje gura Sony kao ekskluzive, PC umire kao platforma, a ja već dugo vremena kuvam da pređem na Play station, što će sa velikom sigurošću, navjerovatnije i biti.