E to, muzika je fantastična, juče nisam takoreći ni igrao priču, već samo otkrivao mapu, prejahao sam na konju par sati i muzika razbija koliko je dobra.
A ono sa Asrafom mi toliko i dalje ide na neku stvar. Pa šta ako je varao!? Ne treba mešati posao i privatan život, ako je privatno gnjida, kakve to ima veze sa tim što pravi dobre igre? Šta smotani Ubisoft radi u tom slučaju? Otpusti čoveka i to u sred razvoja igre.
Edit, I sve tako jašući i dalje tvrdim, sada još i jače da je Odiseja dostigla limit franšize u lepoti okruženja i njenoj raznolikosti.