Sa anime serijama i filmovima sam godinama na toplo - hladno, taman mi se gleda nešto, probam i nekako se razočaram. Pretpostavljam da mi jednostavno ta kultura ne odgovara, i pretpostavljam da mi zato Bebop uvek prija.
Počeo sam da mislim kako će mi više ležati neki ozbiljniji naslov, međutim, uvek mi ponešto zasmeta, i na kraju odustanem. Poslednjih par dana sam počeo da gledam Attack on Titan, čisto da vidim zbog čega je toliko popularan, i iskreno sam se razočarao pričom, plot twistovima, bar onima kojih je bilo, likovima, jedino su akcija i dizajn ok, ali pretpostavljam da je to shodno budžetu.
Sad dolazim do nečega što sam primetio gledajući Attack on Titan. To je da mi neverovatno smetaju ti "unutrašnji monolozi" likova, gde oni uveliko u sebi razmišljaju o situaciji, njihove reakcije u istim, gde svaki monolog mora da sadrži neko zaprepašćenje nekom situacijom ili nečim što je lik koji razmišlja zapazio. To se u AoT koristi previše, ubija priču i akciju, ali što je najbitnije totalno gazi onaj princip "show, don't tell". I kad pogledam unazad, većina anime naslova dosta koristi te unutrašnje monologe da objasni situaciju, karakteriše likove i njihove motivacije i to je po meni veoma loše. Razumem ja da tako štede na budžetu i da ti monolozi vuku korene iz manga-e, ali što je mnogo, mnogo je.
Guglanjem vidim da je to dosta zastupljeno u anime serijama i filmovima, ali nigde ne vidim preporuku za naslove gde se isto ne koristi ili koristi minimalno, pa ako neko ima predlog, bio bih mu zahvalan, nikako da nađem šta mi leži.
