Simpatična, ali ne i suptilna alegorija o tinejdžerskom angstu:
Spontaneous (2020)
Wikipedia
YT-trailer
Film je zasnovan na istoimenom književnom predlošku izvesnog Aaron Starmer-a, ali klinci kod njega nestaju procesom spontanog sagorevanja, dok ovde imamo iznenadne eksplozije nakon koje ostanu litri i litri krvi, te zidovi željni svežeg krečenja. Uprkos tome, film nije skliznuo u klasične horor vode.
Na stranu zaplet,
pogledajte ako ste se uželeli pristojno ispričane pričice o iskrenoj mladalačkoj ljubavi, začinjene povremeno vickastim dijalozima. Hemija između dvoje klinaca je uverljiva.
Kritičari hvale debeljuškastu lepojku Katherine Langford, ali zaboravljaju njoj ravnog Charlie Plummer-a, bez koga bi čitava priča bila 3 klase slabija. To se dobro vidi u poslednjoj trećini filma, tokom koje Langford-ova solira.
Nekako u to vreme i režija Brian Duffield-a labavi, meandrirajući od ljige do ultra-liberalnog pro***avanja (otac i majka koji maloletnoj kćeri nude gandžu, jer znaju "koliko joj je stresna svakodnevica" i sl.), ali ne uspeva (prvenstveno zbog kvaliteta prve 2/3 filma) da upropasti delo. Odrasli loše glume, ali su svi klinci sasvim pristojni. Da nema pomenute poslednje trećine, rekao bih da je ovo odličan, a ovako (uz nategnutu odjavnu scenu) je samo vrlo dobar film. Svakako treba u budućnosti obratiti pažnju na dvoje glavnih glumaca.