Citat:
|
Magneto kaže:
Ili naprosto za sve greške i pogreške - mea culpa.
|
Kontradikcije, eufemizmi i paradoksi I
Prvenstvena namena ovog i sledećeg posta nije da objasni određene pojave u jeziku, već da ukaže na potencijalne opasnosti do kojih dovodi (zlo)upotreba jezika, i pokuša da potvrdi staru izreku po kojoj se
“vo veže za rogove, a čovek za jezik”.
Latinska fraza
„Contradictio in adiecto“, znači: „protivrečnost, suprotnost po sebi“. Ako bismo uveli skraćenicu za ovu frazu, ona bi glasila CIA. Ironično, skraćenica CIA označava i Central Intelligence Agency, američku Centralnu obaveštajnu agenciju, a mnogi će se složiti da je to suprotnost po sebi. Inteligentno i špijunsko u isto vreme.
Protivrečnost po sebi (zlo)upotrebljena u politici je
„da su svi ljudi jednaki“. Javno ukazivanje na ovu kontradikciju u Sovjetskom Savezu koštalo je života ogroman broj naučnika, posebno biologa-genetičara (samo zbog izjava da ni dva čoveka ne mogu da budu jednaka, jer nemaju identičnu DNK). To je za posledicu imalo da SSSR nije mogao da proizvede dovoljno hrane, pa je morao da uvozi pšenicu i kukuruz sa „trulog Zapada“, jer su oni sposobni da stvore rodnije sorte pre vremena okončali u sibirskim gulazima.
Primer suprotnosti po sebi (zlo)upotrebljen u politici na našim prostorima je parola:
„Svi smo mi pomalo socijalisti“. Ideologija se ne prihvata „pomalo“.
U srpskoj književnosti, dobar primer suprotnosti po sebi je izraz
„zajaukati od radosti“ koji koristi David Štrbac, glavni lik u delu Petra Kočića „Jazavac pred sudom“.
Dobar primer protivrečnosti po sebi je
„kolateralna (usputna, sporedna) šteta“. Kolateralna šteta je i odličan primer eufemizma.
Eufemizmi se koriste da bi ublažili stvarno značenje nekih pojava, da bi ih objasnili na „socijalno i politički prihvatljiv“ način. „Kolateralna šteta“ se odnosi na nevine ljude, ubijene ili ranjene u ratnim dejstvima, i oštećena ili uništena civilna dobra. Tipični, ili, kako se to kaže „eklatantni“ primeri eufemizama su:
„Drang nach Osten“ (prodor na Istok) i
„Rešenje jevrejskog pitanja“. Prvi je, između ostalog, doveo do Prvog svetskog rata i desetina miliona oružjem, bojnim otrovima i bolestima ubijenih i osakaćenih vojnika i civila. Drugi, nastao u nacističkoj Nemačkoj, doveo je prvo do pljačke i uništavanja imovine, a zatim do masovnih streljanja, gušenja u gasnim komorama, mrcvarenja i spaljivanja šest miliona Jevreja. Eufemizmi „übermansch“ (natčovek) i „lebensraum“ (životni prostor) bili su opravdanje za Hitlera da otpočne Drugi svetski rat, iako prvi pojam nije po poreklu eufemizam, već je eufemistički zloupotrebljen.
Upotreba eufemizama svoju ekspanziju doživela je u XX veku, a rastući trend upotrebe eufemizama se nastavlja i u ovom.
Ostaje nam da se nadamo da vek u kome živimo, a koji su mnogi proročki nazivali „vekom informacija“, neće postati „vek opravdavanja zla korišćenjem informacija“.