Mislim da je osecaj potrosaca ubila hiperprodukcija.
Ranije cekas kasete sa ripovanim verzijama igara i stelujes glavu kasetofona, a slozicemo se da je bilo i jako puno gluposti, ali nam je to stelovanje ostalo kao neka lepa uspomena, pa nam je to u stvari (sada) zabavno.
Sada je broj igara daleko veci, marketing napumpa price o nevidjenoj atmosferi, nikad ispricanoj prici i slicno, a mi onda dobijamo nesto sto je (uglavnom) vec vidjeno i naravno da nam nije zabavno kao kad smo to videli prvi put.
Zabavan je prvi Test drive, ali zabavan je i Burnout (nije zabavna gomila NFS promasaja, a u doba TD nije bilo jos 5 naslova voznji).
Zabavan je PES/FIFA (birajte), ali zabavan je bio i Emily Hughes, Sensible soccer i ostali.
Zabavan je 2k9, a bio je zabavan i TVS basketball...
Drugim recima nisu igre bile zabavnije, nego smo se mi vise zabavljali (vise uzivali), a manje jurili za naslovima (a i oni su redje bili bombasticno najavljivani).
Sada o igri pricamo godinu dana pre nego sto se pojavi (isti je slucaj i sa filmovima), u medjuvremenu se pojavi novi shader, engine i ostalo i mi smo vec ubedjeni da to nije dovoljno kvalitetno (u tehnickom smislu).
A sa malo mozga moze da se napravi cudo.
Ne znam koja je igra u pitanju, ni kad je nastala (igrao sam je osamdesetih).
Imate samo dve boje - crnu i belu. Imate beli trougao na dnu crnog ekrana (vas "avion"), odozgo slecu dva bela trougla (njihovi) i vi treba da ih roknete.
Kako da igru ucinite zanimljivom, zabavnom?
U jednom trenutku ulecete u maglu (ceo ekran je sad beo) i vi ne vidite njihove. Ali od vas ka njima (ka vrhu ekrana) ide uska crna strafta (vas radar) i vi mozete da ih opazite samo u trenutku kad linija prolazi preko njih.
Izuzetno malo resursa - dve boje, tri trougla, jednolicno kretanje, ali napravi se zabava i sa tim, ako ukljucis malo mozga.
Tada je mozak bio ukljucen jednom u pet naslova, danas je to jednom u stotinu.