[donator99]

Naziv: Resistance 2
Razvojni tim: Insomniac Games
Izdavač: Sony Computer Entertainment
Platforma: Playstation 3

Jačina hardware koji svakog dana vrti igre je jedna od osnovnih razlika između PC-a i konzola.
Dok njegova jačina kod PC-a progresivno raste svakih nekoliko meseci, konzole na takvu promenu obično čekaju 5 do 6 godina.

Insomniac Games, kao i niz drugih developera, je tokom prethodne generacije konzola svoje igre na tržište izbacivao svake godine. Njihove Ratchet igre su od strane kritike uvek bile hvaljene, zbog niza elemenata koji su ih lansirali u sam vrh platformi u proteklih 10ak godina. Za razliku od EA-a, koji je ubitačnim tempom naterao većinu svojih developera na izbacivanje nezavršenih igara, koje kvalitetom ne mogu da pariraju ijednom iole kvalitetnom naslovu, IG nije trpeo nezavršenost i nizak kvalitet, pa su tako postali izuzetno cenjeni u igračkim krugovima.

Nastavak tradicije izbacivanja igara na godišnjem nivou, međutim, u današnjem vremenu predstavlja ogroman problem. Zbog kompleksnosti arhitektura novih konzola i činjenica da se od igara zahtevaju izuzetna tehnička rešenja, mnogi timovi su ili produžili razvojni rok ili i povećali broj članova svojih timova. IG je, međutim, rešio da nastavi sa uspostavljenim šablonom izdavanja igara što ih je ovog puta koštalo mnogo toga.
Resistance 2 je nezavršena igra. Tragovi ove negativne karakteristike su vidljivi na svakom koraku, ali se najviše ispoljavaju u singleplayer kampanji i neusklađenosti grafičkog kvaliteta u njoj. Drastično lepši nivoi u kasnijim segmentima igre su svedoci rushovanja igre, koja je da je imala još bar 3 meseca razvoja, mogla ispasti mnogo bolje.

Resistance 2 je nastavak launch naslova za Playstation 3, Resistance: Fall of Man, koja je dugo predstavljalo vrhunac FPS igara na ovojkonzoli. Resistance 2 se, međutim, drastično razlikuje od svog prethodnika. Počev od palete boja, koja je mnogo življa i zasićenija širokim spektrom boja, sa dramatično manjom dominacijom sivih tonova, preko health sistema i činjenica da igra mnogo više naginje konzolnim FPS-ovima, poput Haloa, zahvaljujući implementaciji auto aima, stepenu korišćenja skoka i ugrađene infrastrukture, nego PC FPS-ovima poput Call of Dutya.

Priča u Resistanceu 2 predstavlja nastavak avanture Nathana Halea, koji zadnje trenutke svog života provodi boreći se protiv invazije Chimere, prvenstveno na severnoameričkom kontinentu, uz kratke izlete na Island, Meksiko i finalni obračun na mothershipu ove nasilne vrste sa ambicijom o asimilaciji celokupne ljudske vrste i planete Zemlje.

Singleplayer kampanja je prožeta borbama sa bossovima (koje predstavljaju ogromno razočarenje, zbog nedostatka izazova i očajnog dizajna njih samih) i fantastičnim cut scenama, koje su očigledno kreairane uz veliku dozu posvećenosti celog tima.

Problemi Resistancea 2 počinju već na samom početku single player kampanje, ali se ispoljavaju najvećim intenzitetom na njenoj sredini, kada postaje jasno da su kasniji nivoi drastično lepši od onih prvih. Ovo je dokaz da je sam engine značajno napredovao u toku razvoja igre, ali neproporcionalni kvalitet svih deonica nije nimalo lep prizor. Grafika pati od gomila prerenderovanih senki i nedostatka većeg kvantiteta dinamičkih izvora svetlosti, kao i velikom broju tekstutra niske rezolucije.

Iako se nikako ne može reći da je Resistance 2 ružna igra, ona u ovom segmentu nikako ne blista, a ako u jednačinu uključimo i činjenicu da je samo nekoliko meseci posle nje izašla igra za istu platformu, koja je jednostavno uništava u kvalitetu grafičkih rešenja, redukcija konačne ocene izgleda krajnje opravdano.

Drugi problem se svodi na to da ćete većinu vremena provesti u jedinici sa još nekoliko likova (koja imaju karakteristično ponašanje i uspešno podižu celokupnu atmosferu kojom igra odiše), ali će neprijatelji, iz nekog razloga, potpuno ignorisati vaše saborce i koncentrisati napade samo i isključivo na vas. Ovo je značajna zamerka igri, jer snažno narušava pažljivo stvaranu atmosferu.

Zvučna rešenja su odlična. Kvalitet zvuka je vrlo dobar, a jedina zamerka ide na činjenicu da tokom gameplaya, osim završnih sekvenci tokom misija, nema nikakve muzike.