Slazem se, Aibo. Licno, odigram poneku igru tu i tamo (imam i periode od po nekoliko meseci kad se samo tim hobijem bavim), ali zbog nedostatka vremena, draze mi je da se fokusiram na filmove/serije, jer mi je to podjednako zabavno kao igre, a i osecam se lepo zbog tog duhovnog razvoja
Inace, meni su Die Hard i Escape from NY mnogo vise od puke zabave...
Citat:
Cracked But Whole kaže:
Time sam hteo reći da nije bitna sadržina, već način na koji čovek tu sadržinu čita. Igra ne mora da ima bilo kakve tendencije koje će podsticati "duhovni razvoj" čovekov; on sam može da dođe do nekih uvida čak i bezumnim igranjem neke pucačine, al kažem, najviše to zavisi od osobe, ne od contenta.
|
Bitan je nacin na koji covek cita sadrzinu, ali ta sadrzina treba da bude dovoljno kvalitetna da te podstakne na duhovni razvoj. Naravno da nekog moze da oplemeni i igranje bezumne pucacine, ali takvi slucajevi su u manjini. Pa, ne mozes da kazes da, ne znam, Doom ima vise potencijala za to od Taxi Drivera? Dakle, zavisi od osobe kako ce tu sadrzinu da procita, ali je istovremeno i izuzetno bitno da tu ima sta da se procita
Sto veci kvalitet dela u tom pogledu, to je i veci potencijal za duhovno uzdizanje. Objektivno filmovi, knjige itd. nude mnogo vise potencijala za tako nesto, jer i mnogo vise polazu na to od igara, koje se velikom vecinom zasnivaju na mehanickim sistemima, a i kada pokusavaju da budu vise "umetnicke", to im cesto ne polazi za rukom...