[vasiljevic]

Znaš kako, u SAD imaš nekoliko tipova aviona sa 2 glavne namene koje se što preklapaju što nešto razlikuju. To ti je elektronsko ratovanje i ono što je kod njih označeno SEAD ili ti suzbijanje protivničke PVO. U suštini, to ti dođe manje razlike u elektronskoj opremi, oni za elektronski rat imaju nešto opsežniju opremu za elektronski rat dok one za SEAD više namenjenu za rat sa sistemima PVO. Čisto da napomenem, SEAD misija se često kod amera opisuje sa Iron hand ili ti gvozdene ruke. Razlog je sledeći: Da bi neutralisao raketni sistem PVO ti moraš da letiš tako da ga nateraš da te zahvati i na tebe lansira raketu i onda pristupaš tvom protivodgovoru. Let sa lisicama na rukama. To govori da na tom tipu aviona leti vrlo specifično obučena posada koja je trenirana da se igra ruskog ruleta, mnogo drugačiji tip akcije od onog prvog klasičnog elektronskog ratovanja gde možeš da odradiš posao sa stotinjak km bez problema.

U isto vreme žive tri aviona. Jedan je EA-6 kojem je glavna namena elektronsko ometanje. On je korišćen prvenstveno u njihovoj mornarici. Drugi je F-4 kome je namena SEAD operacije ili ti suzbijanje. Po njima dve namene. Inače ga koristili svi rodovi mada prvenstveno Marinci i RV. Treći je EF-111 koji je koristilo samo RV. I namena samo elektronski rat, nisam siguran da je ikad mogao da ponese rakete. Za razliku od EF-6 koji je kasnije nadograđen sa protivradarskim raketama. EF-4, verovao ili ne, kao glavno oružje koristi ne pomenute protivradarske rakete već kasetne bombe.

Kasnije je to menjano pa je u RV ušao F-16 verzija 50 i 52 sa dodatnim kontejnerima, koji je zamenio EF-111, i delimično EF -4 i koji je često korišćen u saradnji sa A-10. U mornarici, došao je EF-18 koji je zamenio kod njih EA-6 i kod maribaca EF-4. I koji je kobinovao upotrebu u obe namene. Danas, prvenstveno koriste kombinaciju EF-18 ili F/A 18- E/F (nova verzija) opremljen kontejnerima sa još jednim avionom i to F-15E. Ili ti u suštini "glupi" avion sa nešto kontejnera koji vode rat na daljinu sa "letećim" bombama i sa laserski navođenim, uz nešto raketa tipa HARM. Dakle, čak ne koriste namenski rađen avion, već prilagođenu platformu koja postoji. Prednost jeste da je jeftinije, nedostatak je što posada nije namenski uigrana za SEAD posao. Uzdamo se u elektroniku, udare sa distance, što u prevodu znači ovo: danas su im mogunosti SEAD misija manje od pre. Razlog je prost. Lepo je udararati sa daljine, ali jedan mobilni siste, PVO će lako to preživeti. Uzmemo primer meni omiljenog sistema BUK. Sistem namenjen da manevriše, da iz manevra udara i beži, zadnja verzija tipa M3 ima na lansirnom vozilu nišanski radar sa elektronskim skaniranjem, radi i kao sektorski osmatrački, ima TV i termovizijske kamere, nove rakete dometa 70+ km sa verovatnoćom pogađanja cilja u uslovima elektronskog ometanja preko 99% sa jednom raketom. Inače jednini sistem u svetu sa tim deklarisanim karakteristikama. On staje, dižé rakete i dejstvuje, ako uradimo van pravila, to je mnogo manje od "do 5 minuta" kolika je deklaracija razvijanja celog sistema. Napušta položaj vrlo brzo, pogotovu ako ne primenimo sva pravila za mirnodopski razvoj i sklapanje. Raketa ili bomba velikih dometa nema teoretske šanse da doleti do njegovog položaja i da ga neutrališe sa velike daljine. Raketa još i manje više ali ima problem: mala masa bojeve glave. Mali promašaj sistem preživeo. Bomba ima malu brzinu leta, traži vreme. Protiv ovakvog sistema, jedini način borbe je klasičan SEAD ne udar sa daljine. Nekom ko bi planirao sukob sa NATO ovo je bitan podatak kako planirati nabavke da bi odradio posao i preživeo rat. Razlog što se dana manje plašim njiovg RV nego pre. Danas nije ono što je bilo pre.

Inače, za budućnost planiraju upotrbu F-35 aviona i to ne specijalizovane verzije već se, opet, računa na "ono". To ono je stealth. Pitanje je kolika su unapređenaj radara danas u otkrivanju takvih ciljeva u vazduhu. Ne sumnjam da napretka ima i to ne malo, ali pravih podataka nemam. Mislim na radare centimetarskog opsega. Zna se da metarski radari to lako odrađuju ali njima fali preciznost da bi ih koristili kao radare za navoženje raketa. Mada ima jedna taktika koja bi tu odradila posao: da se koristi metarski radar koji bi doveo raketu PVO dovoljno blizu da jedna glava za samonavođenje sa aktivnim radarskim samonavođenjem ili IC samonavođenjem mogle efikasno da zahvate i unište cilj. Tu sva ulaganja u F-35 bivaju irelevantna jer ih anulira jedan mnogo, mnogo jeftiniji sistem.