Citat:
|
tab503 kaže:
Uzorak uopste nije dobar za neko ozbiljnije razmatranje.Da si anketu radio po unutrasnjosti dobio bi potpuno drukcije rezultate.
|
Ne mogu da se složim sa ovim stavom. Uzorak je pre svega prilično veliki (iako vama to možda ne izgleda tako), poznatije strane studije su rađene na manjim uzorcima (oko 300 ispitanika) i još su više prostorno ograničene. Valjano obraditi 100 ispitanika je ogroman posao, a kamoli 756. Iako je rađeno u BG-u rezultati se mogu komotno generalizovati na celu Srbiju, a pogotovo na urbane sredine. Mediji su univerzalna pojava i svuda se prezentuju na isti način. Sem toga istrazivanje koje bi obuhvatilo celu državu bi trajalo daleko duže (ovo je trajalo više od dve godine), a finansije neću ni da spominjem. Naravno, treba raditi dalje i svako ko želi i može da se bavi ovim ima moju podršku.
Citat:
Pa cinjenica je da bi drzava trebala da kontrolise prodaju igara deci. Tu se opet kao glavni problem javlja piraterija koju ne mozes kontrolisati i neko dete od 10 godina moze da nabavi GTA bez problema. Nastavni kadar nam je ocajan, i ne moze da se nosi ni sa najobicnijom nastavom a kamoli sa nekim problemima modernog drustva. Mladji nastavnici koji dolaze razumeju problem ali nisu u stanju da mu se posvete na pravi nacin posto nisu dobro obuceni.
A kao dodatak na sve to se javlja podeljenost strucne javnosti (psihologa i sociologa) u cemu je konkretno problem i kako ga resiti.
Prvo bi se trebalo pomiriti sa cinjenicom da se video igre ne mogu zabraniti u potpunosti i da to stvara kontraefekat. Onda treba sprovesti istrazivanje o pozitivnim i negativnim stranama i kako minimalizovati negativne a maksimalizovati pozitivne. Koliko iz neke konkretne igre moze da se nauci je diskutabilno, ali cinjenica je da igre mogu da zainteresuju za neku oblast, odnosno da te podstaknu da ti sam istrazujes dalje. Tesko je doci do zakljucka koliko pogotovo sto se uticaj igara ne moze izdvojiti od ostalih. On deluje sinergetski sa uticajem filmova, knjiga, stripova...
Kontrola koje igre deca mogu da igraju i obucavanje nastavnog kadra da se bavi tim problemima su kljuc, po mom nekom misljenju.
|
U principu se slažem, samo treba znati da su stvari prilično složene i u ovom poslu uvek iskrsnu novi i neočekivani problemi.
Ne treba da vam govorim da je individualni aspekt i neposredna sredina svakog deteta presudna kada je u pitanju pojava određenih oblika ponašanja (pa i nasija). Samo ukazujemo na moguće rizike (ili potencijalne šanse) u razvoju mladih koji su vezani za medije, konkretno ovde video igre.
PS Napominjem da govorimo o deci uzrasta 7-14 god. okvirno, pa se trudite da ne iznosite svoja iskustva sada kada ste prilično "omatoreli".