Nikola Jevremović

6. septembar 2023.

U (makar zvaničnoj) nameri da zauzda svemoć tehnoloških giganata, Evropska komisija danas je objavila crnu listu od 22 programa i servisa, kao i spisak takozvanih „stražara”, tj. kompanija u čijem su vlasništvu, koje ne zadovoljavaju propise DMA (Digital Markets Act/Zakon o digitalnim tržištima), obavezujućeg pravnog akta Evropske unije. 

Stražerima se smatraju oni koji svojim ogromnim udelom na tržištu mogu da sprovode monoplske taktike. U ovom slučaju, EK propisuje da je to svaka kompanija koja vredi preko 75 milijardi evra, godišnje na teritoriji EU ostvari profit od preko 7,5 milijardi evra i ima više od 45 miliona korisnika na mesečnom nivou. Njih šest je zadovoljilo ove kriterijume. Stražari su, osim kineskog ByteDancea, isključivo iz SAD-a: Alphabet, Amazon, Apple, Meta i Microsoft. Na preliminarnoj listi u martu ove godine, našao se i Samsung zbog svog browsera, ali je kompanija uspela da opovrgne svoj status, jer program nije imao dovoljan broj korisnika. U kategoriji programa, Microsoftov pretraživač Bing i browser Edge, kao i Appleov iMessage, takođe su izbegli da se upišu, dok je iPadOS još uvek pod istragom.

Evo punog spiska servisa koji će morati da koriguju svoj način rada:

-Društvene mreže: TikTok, Facebook, Instagram, LinkedIn
-Aplikacije za dopisivanje: WhatsApp, Messenger
-Posredovanje: Google Maps, Google Play, Google Shopping, Amazon Marketplace, Apple’s App Store, Meta Marketplace
-Video: YouTube
-Reklamni servisi: Google, Amazon, Meta
-Browseri: Chrome, Safari
-Pretraživači: Google Search
-Operativni sistemi: Android, iOS, Windows

Pošto je suzbijanje slobodnog tržišta glavna primedba, većina mera je vezano upravo za nju.

-Aplikacije za dopisivanje: neometana razmena sadržaja sa sličnim, konkurentnim programima
-Pretraživači (dakle Google): mogućnost odabira nekog drugog endžina
-Operativni sistemi: mogućnost brisanja fabrički instaliranih programa, kao i obaveza da developerima omoguće nezavisne on-line radnje softvera (dakle nema ugrađivanja kao što to radi Google sa Play ili Apple sa App Storeom), uz to se zabranjuje potenciranje sopstvenog rešenja u odnosu na konkurenciju

Rok da se povinuju ovim pravilima, kompanijama ističe u martu 2024. godine, a penali nisu baš bezazleni. Sežu od onih novčanih, kao što je 10% globalnog godišnjeg profita, tj. 20% za one koji su propise već prekšili, do onih još ozbiljnijih, kao što je prisila na prodaju određenih delova kompanije. Po svoj prilici, sve one će zadovoljiti minimum forme kako bi nastavile poslovanje u EU. Korisnici su robovi navike, a odavno su dobrano naučeni na sve ove programe i servise.