Nikola Jevremović

10. februar 2022.

Profit ili život, dilema je koju sebi čovečanstvo sve intenzvnije postavlja na Zemlji (iz nekog razloga, rudarenje litijuma pada na pamet...). Zašto bi onda svemir bio drugačiji? Kompanija SpaceX polako ali sigurno sastavlja svoje Starlink sazvežđe sa ciljem da obezbedi brzi internet širom čitave rodne nam planete. Pred projektom je druga faza razvoja, koja podrazumeva lansiranje još 30 hiljada satelita za šta je potrebna dozvola od američkog FCC-a (Federal Communications Commission). 

Tim povodom, kako prenosi CNBC, na adresu ove institucije stiglo je pismo od NASA. U njemu, naučnici iznose bojazan od ovolikog broja pridošlica u Zemljinoj orbiti. Prekomerni svemirski otpad uveliko se sudara sa raznim objektima iznad naših glava, pa se sasvim opravdano postavlja pitanje koliko će Maskovi sateliti tome doprineti. Pošto su opremljeni posebnim sistemom za izbegavanje nadolazećih objekata, kompanija tvrdi da predstavljaju „zero risk” po ostale učesnike u svemirskom saobraćaju. Naravno da čak ni najveći optimisti ne bi poverovali da će softver i blagovremeni odgovor mehanike biti besprekoran u ovoliko slučajeva, te NASA u pismu poziva na demonstraciju ovog manevarskog sistema.

Druga glavobolja na koju dokument ukazuje je puko prisustvo više hiljada objekata oko Zemlje jer oni odbijaju sunčevu svetlost i zaklanjaju pogled teleskopima na tlu. Postoji objektivna šansa da će u kadar svake fotografije asteroida čija je putanja u blizini „klikera” uleteti makar jedan satelit. Potencijalnim opasnostima zbog brojnog stanja tu nije kraj. Dve trećine od tih 30 hiljada satelita lebdeće ispod Međunarodne svemirske stanice, te su rizik po letelice koje do tamo putuju. 

Iako je ova formalna zebnja upućena SpaceX-u, ona bi pila vodu i za ostale kompanije na istom zadatku ( na listi primedbi vidi se i Kupier Systems koji je u vlasništvu Amazona). „Internet svuda” odličan je koncept, ali beskoristan ukoliko zbog njega naučnicima promakne asteroid koji dovede do „nigde ničega”.