Nikola Jevremović

22. avgust 2021.

Prema studiji koju je sproveo MIT, cene proizvodnje litijum-jonskih baterija su od svog pojavljivanja pre skoro 30 godina niže za čak 97%. Ne treba onda da čudi što bi njihovo štancovanje do 2025. godine trebalo da se utrostruči, a vrednost kilovat-časa padne ispod 100 dolara. Ovo bi bile dobre vesti za proizvođače električnih automobila, da taj iznos nije samo jedan od faktora u jednačini. Trajnost baterije i dalje je sporna. Aktuelni pogon vozila prevaliće od 160 do 320 hiljada kilometara pre nego što prestane da „drži”, a adekvatan način reciklaže i dalje je skup i nedovoljno zastupljen (dotrajale baterije prvo se koriste kao privremeno skladište na solarnim panelima i vetro generatorima, pa se onda rastavljaju kako bi se povratio litijum, kobalt...). Čak i da CATL, koji snabdeva Teslu, učini ono što je obećao i počne isporuku baterija sa kilometražom od skoro dva miliona kilometara, nema sumnje da nas narednih decenija očekuju planine otpada. Još jedan kamen spoticanja je bezbednost samih vozila, jer umeju da se zapale. Zbog faličnih baterija, GM je prošle godine iz prodaje povukao više od 68 000 modela Chevy Boltsa, tako da je ona ušteda sa početka priče beznačajna. 

Nešto održivije rešenje predstavljaju baterije u čvrstom stanju. Kako ime sugeriše, kod njih su elektrode i elektroliti čvrsti i nema tečnosti koja bi se usled oštećenja kućišta i kratkog spoja zapalila. Osim toga, gustina energije koja se skladišti daleko je veća. Za sada je njihova upotreba ograničena na laboratorije nekoliko kompanija – QuantumScape, Solid Power i Sakuu. Ova treća objavila je spremnost da tokom 2022. godine započne masovnu proizvodnju. Američki startap baterije proizvodi 3D štampom prilikom koje se tanki slojevi litijuma i keramike (elektrolit) stapaju u jednu celinu. Rezultat je baterija koja je duplo manja i za dve trećine lakša u odnosu na standardne kolege. Ćelija prototipa koji je izrađen ima kapacitet od tri amper časova (oko tri AAA baterije). Naredni korak o kom inženjeri mozgaju su katode sa višim naponom, koje bi uvećale postojeću gustinu za 25%.

Deluje preuranjeno da sa trenutnog stadijuma za samo nekoliko meseci Sakuu iznedri nešto što će pogoniti čitav automobil, pogotovo što stabilnost ovakvih baterija još uvek nije globalno potvrđena. O efikasnijoj reciklaži još uvek nema ni glasa, mada bi nov tip baterije svakako kupio malo vremena dok se nešto ne smisli.