Nikola Jevremović

28. januar 2021.

U narednim redovima sledi priča o napretku tehnologije koji primorava određene poslove da evoluiraju, pohlepi berzanskih parazita i svojevrsnom srednjem prstu koji im je pokazala motivisana internet raja...

Američka kompanija GameStop (prvobitno Babbage’s), osnovana je davne 1984. godine. Prvobitna delatnost bila joj je prodaja softvera. Vremenom je asortiman proširen, pa su u ponudu uključene video igre kao i dodatna oprema za njih. Nekoliko decenija kasnije, u februaru 2020. godine, broj maloprodajnih objekata na svetu premašio je pet i po hiljada. Impresivan broj, ali se GameStopu ne smeši svetla budućnost. Do početka treće decenije 21. veka, većina igrača se za kupovinu igara prešaltovala na internet, te je iza kompanije osma godina koju završava sa gubitkom (poslednji, iz 2019. iznosi 470 miliona dolara). A onda je prošlog marta izbila globalna pandemija koja je dodatno dosolila ranu. Širom sveta stupaju na snagu karantini, a trgovina putem globalne mreže dodatno se intenzivira. Tri stotine GameStop prodavnica momentalno je zatvoreno, a ta praksa je nastavljena i tokom leta. Situacija se donekle popravila do septembra, kada je izvesni preduzetnik Rajan Koen postao član upravnog odbora, nakon što je obezbedio 10% udela kompanije. Vrednost deonica dostigla je dvadesetak dolara i do kraja godine nije bilo naročitih oscilacija.

Otkud onda aktuelna vrednost od oko 350 dolara po akciji? Neka revolucionarna taktika sa direktorskih stolova GameStopa? Ipak, ne... Usled nezavidne pozicije kompanije, njeno poslovanje na berzi postalo je veoma privlačno za finansijske mahinacije. Proceduru ćemo, zarad lakšeg razumevanja, drastično pojednostaviti. Razni hedž fondovi u potrazi za brzom zaradom pribegavaju tzv. „pozajmljivanju akcija” (short selling). Investitor najpre kupi akciju sa kojom je slobodan da trguje do određenog datuma, nakon kog je obavezan da je otkupi natrag po aktuelnoj tržišnoj vrednosti. Primera radi – ukoliko pozajmi po ceni od 10, proda za 100 (nekom naivcu koji očekuje 200-300) i konačno otkupi za tri, bogatiji je za 87 dolara. Kako može da zna da će baš tog datuma ona iznositi tri dolara? Zato što je vraški dobar analitičar tržišta, a možda i zbog toga što u međuvremenu ispod žita masovno kupuje deonice, čime veštački „pumpa” vrednost. Kada se te deonice odjednom prodaju, potražnja za njima pada, a sa njom i cena.

Međutim, šta ako bi se uz hedž fond za akcije posrnule kompanije otimala i ogromna grupa sitnih investitora koji nemaju nameru da ih se tako brzo otarase? Cena bi nastavila da raste, a profit onih krupnijih bio bi osetno manji. Upravo to se događa ovih dana na Wall Streetu. Prošlog septembra, na Redditu se pojavila tema u kojoj je korisnik uPlayer896 izneo plan u sedam tačaka pod nazivom Bankrupting Institutional Investors for Dummies, ft GameStop. Tom prilikom, pozvao je ostale članove da počnu da kupuju akcije GameStopa. Diverzija se za sada, jako dobro drži. Vrednost hedž fonda Melvin Capital 22. januara je zabeležila pad od čak 15%, pa je kompanija bila primorana da od drugih investitora zatraži pozajmicu tešku 2,75 milijardi dolara. Kako je „Wall Street Journal” primetio, samo tog dana, preprodavci su zbog GameStopa ostali kratki za 1,6 milijardi dolara.

Krajnji ishod ove zavrzlame i nije neka zagonetka. Veliki zaokret u poslovanju GameStopa nije se dogodio, a ekipa sa Reddita, tehnički, čini isto što i investicioni fondovi, te je epilog sasvim izvestan. No, bogatuni paniče i naravno, počeli su da prizivaju regulativu. Biće da su kapitalizam i slobodno tržište fantastični sve dok se selektivno primenjuju.