Nikola Jevremović

15. januar 2021.

Iako pokazuje znake blagog pada, najpoznatija kriptovaluta na svetu i dalje se „drži” oko svoje rekordne vrednosti. Trenutno se od jednog bitcoina može inkasirati čak 37 380$. Ovaj uspon izazvao je novu zlatnu groznicu a ujedno i žestoko podigao pritisak brojnim rudarima koji su ili svojevremeno ispraznili svoje wallete u zamenu za siću ili nepažnjom ostali bez velikog broja bitcoina. Ovi drugi naročito su tragični, a samim tim i zanimljivi. 

Prošle nedelje, internetom se pronela nesrećna sudbina Stefana Thomasa, programera iz San Franciska koji je zaboravio lozinku za svoj IronKey HDD na kome je digitalni trag 7002 bitcoina. Interfejs dozvoljava deset pokušaja pristupa a on je nakon bezuspešnih osam digao ruke i odložio uređaj na bezbedno mesto. Nešto više od 260 miliona dolara (261 734 760, da budemo precizniji) sada čeka da napredak tehnologije iznedri neki metod dekripcije te proklete kombinacije karaktera. 

Bitcoinska groznica drma i jednog Velšanina, i to već duže od sedam godina. Softverski inženjer James Howells, još je 2009. godine „iskopao” 7500 bitcoina. Nakon pritužbi tadašnje partnerke (rig je bio preglasan), odličio je da batali rudarenje a opremu rasproda. Od čitave skalamerije zadržao je samo HDD sa plenom, koji se 2013. godine greškom (na stolu su bila dva identična) greškom našao u kanti za smeće, a zatim i na lokalnoj deponiji...

James Howells

Ozbiljniju cenu koja prevazilazi hiljadu dolara,  Bitcoin je dostigao tek 2017. godine. No, James je izgleda bio donekle svestan potencijala ove valute, pa je od 2014. nekoliko puta kontaktirao gradsku upravu sa molbom da mu pomognu da povrati „hard”. Zauzvrat, bio je voljan da se, ukoliko se plen pronađe, velikodušno oduži. Nadležni su odbijali da pomognu. Početkom ove godine, kada je vrednost njegovog skladišta dostigla vrtoglavih 280 350 000 dolara, na adresu gradske uprave stigla je još jedna Jamesova ponuda, s tim što je ovog puta obećao četvrtinu bogatstva (oko 70 miliona). Programer je dodatno motivisan jer je u međuvremenu saznao da je te godine, kada se ratosiljao zlata vrednog uređaja, gradska deponija bila prepuna, pa je đubre zakopavano na drugim lokacijama. Svaka od njih zavedena je i ima sopstveni serijski broj, pa bi, ukoliko bi imao pristup izveštajima, mogao da utvrdi gde se smeće odlagalo te nedelje kada je sređivao astal. 

Uprkos njegovoj rešenosti i  primamljivoj ponudi, molba je ostala neuslišena. Troškovi ponovnog iskopavanja deponije, privremenog skladištenja ili transporta hiljada tona otpada isuviše je rizična investicija. Kako su dodali gradski oci, ekološki uticaj ovakvog zahvata takođe ne treba zanemariti. I sve to zbog harda koji čuči ispod đubreta već osam godina i za koji je veoma upitno da li bi uopšte radio... ne isplati se. 

Firma Chainanalysis procenila je da od postojećih 18,5 miliona bitcoina oko 20% zarobljeno na ove ili slične načine. Naravoučenije: pedantnost je precenjena, nemojte sređivati sto!