Dragan Kosovac

2. avgust 2020.

U četvrtak, 30. jula u deset minuta do podneva po Griniču, iz vazduhoplovne baze Kejp Kanaveral na Floridi raketom Atlas V-541 lansiran je rover Perseverance. U okviru misije Mars 2020 ovaj rover će tokom sledećih šest i po meseci putovati do Crvene planete da bi se 18. februara 2021. godine spustio u krater Jezero, smeštenom u Četvorouglu Sirtis Major na površini Marsa. Naziv ovog kratera, otkrivenog 2007. godine nije slučajan, jer se radi o koritu isušenog jezera, prečnika 45 kilometara, pa je garantovano ispitivanje terena na lokaciji gde je nekada sigurno bila voda.

Rover Perseverance (engl. istrajnost) predstavlja unapređenu verziju "starijeg brata", rovera Curiosity koji od 2012. godine istražuje površinu Marsa. Kao Curiosity, Perseverance struju dobija iz malog radioizotopskog termalnog generatora (mini nuklearni reaktor sa 4,8 kilograma plutonijum-dioksida) koji će garantovati radni vek od bar 14 godina. Perseverance je preko 150 kilograma teži od prethodnika (ukupna masa mu je 1050 kg) zato što nosi više instrumenata, kao i veću robotizovanu ruku za analizu okolnog terena. Sem toga, Perseverance bi trebalo da može da se izbori sa još grubljim terenom jer su njegovi aluminijumski točkovi deblji i veći od onih koje ima Curiosity (i koji su tokom poslednjih osam godina pretrpeli brojna oštećenja). Takođe, točkovi su opremljeni titanijumskim "kramponima" koji istovremeno obezbeđuju i veći stepen zaštite i bolje prijanjanje uz podlogu.

Jedno od najzanimljivijih unapređenja novog rovera je njegov vlastiti navigacioni dron. Perseverance u sebi nosi mini helikopter Ingenuity (engl. genijalnost) koji će iz vazduha obavljati izviđanje planirane putanje kretanja kako bi se optimizovalo izbegavanje prepreka. Pored personalnog helikoptera, ovo je prvi marsovski rover koji na sebi nosi mikrofone, ali i poseban kontejner za dugoročno prikupljanje uzoraka. Ti uzorci bi, zahvaljujući budućim misijama tokom sledećih 12 godina, trebalo da budu vraćeni na Zemlju na dodatnu analizu.

Neposredno nakon lansiranja, temperatura sonde bila je preniska i sistem je prešao u takozvani safe mode. Nakon izlaska iz Zemljine senke na direktnu Sunčevu svetlost situacija je vraćena u normalu i sonda je nastavila svoje planirano putovanje ka Marsu. Aktuelne podatke o daljem toku ove misije, kao i obilje pratećeg materijala i zanimljivih detalja, možete da nađete na njenom zvaničnom NASA sajtu.

GALERIJA