Dragan Kosovac

31. januar 2020.

Početkom jula davne 2002. godine Blizzard je izdao slavni Warcraft III, jednu od najhvaljenijih strategija u realnom vremenu svih vremena, a godinu dana kasnije pojavla se jednako voljena ekspanzija The Frozen Throne. Zahvaljujući velikoj igračkoj zajednici, kvalitetnoj podršci na battle.netu, kao i činjenici da je igra bila pravi mali raj za kreativne modere, WC3 je uživao dugotrajnu i uspešnu karijeru. Zbog toga je najava ( na Blizzconu 2018. godine) da razvojni tim iz Irvajna radi na grafički osveženoj verziji ove igre, nazvane Warcraft III: Reforged, izazvala očekivano oduševljenje igračke zajednice. U svetlu uspeha igre StarCraft Remastered, sličan potez sa Warcraftom III delovao je očekivano i logično. Tokom beta testiranja Reforgeda postojali su poneki tehnički problemi, ali to je normalna pojava tokom bete i testeri su više obraćali pažnju na balans tokom igre. Niko nije očekivao ono što se desilo 28. januara ove godine kada je Warcraft III: Reforged konačno pušten u prodaju (nakon što je termin izlaska već pomeren krajem prošle godine).

Ono što se pojavilo u prodaji je istovremeno veoma daleko od završene igre, ali i od onog što je obećano na pretprošlom Blizzconu. Obećana je kompletno prerađena kampanja, kako bi bila u skladu sa promenama u loreu tokom petnaest godina WoW-a. Obećano je preko četiri sata novih cutsceneova visokog kvaliteta. Svega toga nema u aktuelnoj verziji Remastereda već je u prodaju pušten puki reskin originalne igre sa minimalnim izmenama u pojedinim misijama i blago modernizovanim interfejsom. Sem toga, multiplayer nije ni približno funkcionalan kao što je bio slučaj sa originalnom igrom, a opšta stabilnost igre graniči sa tragičnom. Igra radi sporo, neki modovi su odsutni, pojedine mape ne mogu da se pokrenu, a nisu izbegnuti ni potpuni crashevi igre.

Pomenuto nisu svi propusti, tu su i dodatni problemi koji kao da su direktno usmereni protiv najvernijih igrača Wacrafta III. Naime, svi igrači kojima je obećan glatki prelaz sa WC3 na Reforged (efektivno prelaz sa starog battle.neta na njegovu modernu verziju) moraju da se suoče sa obrisanom PvP istorijom, nemogućnošću pokretanja cross-region mečeva, odsustvom klanova, laddera i matchmakinga... Korisnici koji nisu hteli da se petljaju sa Reforgedom, već samo da nastave da uživaju u dobrom starom Warcraftu III, nasilno uvučeni u celu priču. Blizzard je potpuno ugasio stare servere za WC3 i prebacio automatski sve korisnike na novi battle.net gde je sve vlasnike originalne igre dočekao download nove igre, koja može da se igra, ali zaključana u „klasičnom režimu”.

Dodatni udarac Blizzardu zadale su vesti o ophođenju prema moderima sa jedne i nezadovoljnim kupcima sa druge strane. Naime, EULA ugovor koji ide uz igru ažuriran je tako da se moderi odriču svih prava na bilo kakav sadržaj napravljen u okviru igre, već je Blizzard jedini vlasnik, a zabranjeno je i korišćenje dodatnih editora. Finalne tužne vesti su da većina ljudi koji su nezadovoljni igrom i žele da je vrate uz povrat novca (u zavisnosti od verzije Reforged košta između 30 i 40 dolara) – to ne mogu da urade, kao i da je nekolicina korisnika koji su otkrili način da obave refundaciju i poželeli da to podele sa ostatkom zajednice na zvaničnim forumima – privremeno banovana.

U Blizzardu, naravno, sada iz petnjih žila zapinju da isprave bar deo pomenutih propusta, mada se čini da veliki deo njih prosto ne može da se reši ničim do dodatnim mesecima rada i razvoja. Dugogodišnji fanovi Blizzarda i njihovih igara se i dalje nadaju najboljem iako postupci odgovornih u ovoj kompaniji već neko vreme ne ostavljaju mnogo prostora za optimizam.