O. POPOVIĆ

1. april 2026.

Reputeo je srpskistartap, zasnovan na AI tehnologijama i deluje u oblasti sajber-bezbednosti u smislu preventivne i blagovremene detekcije sajber-napada pre nego što se oni dogode. U njega je investirao Telekom Srbija preko sopstvenog fonda za investiranje u startapove. Skup koji za temu ima Open Claw zamišljen je prvobitno kao razmena znanja u okviru zaposlenih unutar kompanije, da bi ideja brzo prerasla u organizovanje javnog predavanja.

Moramo da primetimo da u gradu ponovo oživljava meetup kultura, sa velikim brojem IT događaja, na kojima se sve češće govori o veštačkoj inteligenciji. Uskoro nas očekuje i novi „AI Week” u organizaciji Startita, a na našem sajtu pogledajte kako je izgledao i prvi održani „Cursor meetup”.

Kako je broj zainteresovanih premašio očekivanja, mesto predavanja je premešteno iz „Dorćol Platza” u prostorije na adresi Vlajkovićeva broj 8 u Beogradu, u organizaciji marketing agencije Method Agency, i održan je 10. marta.

Prezentacije su u više različitih panela održali zaposleni u ovoj kompaniji, koji više liče na „Star Trek” augmente, nego na prikaz „ćoravih programera starijih generacija”. Prezentacija je u osnovi imala ono što je kolega Misojčić pisao u prethodnom broju našeg časopisa, dok je uz autora teksta na događaju bio prisutan kolega Nikola Stojiljković. Dakle, reči je bilo o razlici između običnog chatbota i chat agenta, kao i mogućnosti Open Clawa da, koristeći neki LLM, pristupa lokalnom hardveru i izvršava automatizovane zadatke, bez intervencije korisnika. Sve je praćeno sa nekoliko primera iz prakse ove kompanije, sa osvrtom na sigurnosne probleme, orkestraciju alata, memorije i tako dalje. Napomenimo da se stvari koje Open Claw automatizuje dele u tzv. skillove, te da postoje online repozitorijumi sa kojih možete da uzmete neke već gotove (vodite računa o mogućim sigurnosnim propustima).

Trenutno u AI delatnosti ima puno igrača, o čemu ste mogli da čitate i u našem časopisu. Agentsku autonomiju, pored Open Clawa, sada omogućavaju i drugi timovi koji razvijaju sopstvene LLM-ove. Postavlja se i pitanje za koje zadatke ovi agenti zaista mogu da vam pomognu, te da li imate potrebu za njima, a da ne mogu da se ostvare na neki klasičan način, na primer putem automatizovanih skripti. Pitanje je da li ćemo uz pomoć autonomonog agenta u budućnosti nezajažljivo trošiti AI resurse na trivijalne stvari koje se mogu obaviti na klasične načine, ili će njihovo korišćenje postati skupo, te će trenutni grejs-period njihovog korišćenja za male pare ostati samo lepo (gorko) sećanje.