Dušan DINGARAC

1. avgust 2025.

Potreba ljudi za komunikacijom u nekoliko prethodnih vekova progresivno je rasla. Žična, bežična, podvodna, u svemiru. Geo stacionarni, a sada i sateliti u niskoj orbiti. SpaceX sa svojim Starlinkom prvi je počeo i najdalje dogurao kada je komunikacija u niskoj orbiti u pitanju. Danas je ovaj sistem veoma bitan. On, zvanično, još uvek ne radi u Srbiji. Iako je prošlo više od polovine godine, još uvek nema naznake kada će početi da radi u Srbiji, a na sajtu Starlinka i dalje piše da servis počinje sa radom tokom 2025. godine.

No, ovaj sistem funkcioniše u Srbiji, to smo videli tokom masovnih okupljanja u Beogradu još tokom marta meseca. Tada su javljanja uživo pojedine televizije i YouTube kanali realizovali uz, pretpostavljamo, roaming Starlink pakete, u uslovima kada mobilna vozila sa antenama nisu mogla da prate reportere u velikim masama okupljenih i kada je mobilna telefonija bila u kolapsu zbog prevelike koncentracije korisnika.

Tehnologija satelita u niskoj orbiti i svi prateći efekti i fenomeni koje sada vidimo kod Starlinka pokazuju poslovni njuh Iliona Maska. Pokazuju koliko je važno uleteti prvi u neku novu oblast i uz veliko umeće obezbediti važnost svom biznisu. To je i ranije radio sa prethodnim biznisima. Važno je biti prvi, pa čak i kada tehnologija nije sasvim sazrela.

Od planiranih trideset hiljada Starlink satelita, do sada je lansirano oko sedam hiljada uređaja u dve generacije. Od tog broja, do sada je van funkcije preko petsto satelita. Neispravni sateliti uglavnom sagore u nižim slojevima atmosfere (do sada je nađen samo jedan fragment satelita koji nije sagoreo) nakon što se konstatuje kvar i uređaj se repozicionira u niže orbite. No, jedan deo satelita nikada ni ne uđe u funkciju. Najpoznatiji je slučaj koji se dogodio trećeg februara 2022. godine, kada je lansirano 49 satelita, a gotovo svi su zbog gubitka brzine otišli u niže orbite i sagoreli. Dešava se i da ispravni sateliti počnu da gube brzinu i završe kao vatrena kugla.

Koji fenomeni i sile utiču na ovakve ishode? Pre svega, geomagnetne oluje, ali i iznenadne promene u Zemljinoj atmosferi. Na visinama na kojima orbitiraju Starlinkovi sateliti atmosfera je retka, ali mala povećanja gustine atmosfere mogu da dovedu do smanjenja brzine satelita i postepenog spuštanja u niže orbite i, na kraju, sagorevanja. Razlog za promenu gustine atmosfere leži u aktivnosti Sunca, koje oslobađa velike količine energije i zagreva i širi gornje slojeve atmosfere.

Sunce ima dva glavna ciklusa. Prvi traje jedanaest godina i tokom njega se broj sunčevih pega menja od minimuma do maksimuma. Drugi ciklus traje dvadeset dve godine i tokom njega Sunce dvaput menja polaritet svog magnetnog polja. Ovaj fenomen se naziva Hejlov ciklus i u okviru njega, na približno 55 stepeni geografske širine obe Sunčeve polulopte nastaju magnetske strukture nalik krofnama, koje se polako kreću prema ekvatoru. Kada se susretnu, poništavaju jedna drugu i taj trenutak naziva se „terminator”. Oba ova fenomena, uz pomenute geomagnetne oluje (opet, najčešće izazvane erupcijama na Suncu) utiču na gustinu atmosfere Zemlje toliko da stvore problem satelitima u niskim orbitama.

I pored problema koje priroda nameće, Starlink je vrlo operativan sistem. Mogućnost dostavljanja internet signala u najzabitijim delovima Zemlje vrlo brzo je prepoznata na tržištu. Nekoliko dodatnih poteza kompanije pozicionirali su tehnologiju kao još značajniju. Jedan od njih je korišćenje satelita za ostvarivanje hitnih poruka sa mobilnih telefona u predelima bez signala mobilne telefonije. Da, Apple je tu funkciju prvi uveo pre tri godine, ali Starlink nije uspeo da postigne dogovor da se koriste njegovi sateliti, iako je ponudio pet milijardi dolara. Apple je, vremenom, ovu uslugu prepustio zaboravu usled nedostatka alternativne satelitske mreže. U međuvremenu, Starlink i T-Mobile započeli su saradnju i danas T-Mobile mreža „Direct to Cell”, koja funkcioniše preko Starlink satelita, upravo to omogućava Appleovim uređajima. Smatra se da je to tek početak usluga i da će vremenom ona nuditi i internet na telefonima.

Krajem prošle godine, kada je Floridu pogodio uragan Milton, „Direct to Cell” mreža je data na besplatno korišćenje tokom kriznog perioda, a preko deset hiljada Starlink kompleta je podeljeno na pogođenom području uz mogućnost korišćenja sistema do kraja godine bez plaćanja pretplate. Ovim potezom, Starlink je pozicioniran i kao tehnologija za komunikaciju u slučaju katastrofe.

Iako je Starlink zamišljen kao komercijalni komunikacioni sistem, on je našao primenu i u ratu. Tokom sukoba u Ukrajini, Starlink kompleti omogućavaju ukrajinskoj vojsci komunikaciju na terenu i prednost u odnosu na Rusiju. Na početku sukoba, Mask je poslao hiljade kompleta kao pomoć Ukrajincima, a kada se pokazala korisnost tehnologije i kada nije bilo racionalno prestati sa upotrebom, izdejstvovao je da dalje troškove upotrebe snosi Vlada SAD-a.

Sa Vladom SAD-a potpisao je i ugovor vredan 1,8 milijardi dolara za Starshield mrežu. U pitanju je modifikovana Starlink tehnologija koju razvija u saradnji sa kompanijom Northrop Grumman, a koja poseduje specijalni infracrveni senzor i omogućava praćenje ciljeva, optičko i radio-prepoznavanje i rano upozorenje na lansirane rakete. Do sada su lansirana 183 satelita iz ove serije.

Očigledno je da se Starlink pozicionirao kao ključna tehnologija moderne komunikacije i u mirnodopskim uslovima, ali i uslovima prirodnih katastrofa i uslovima ratnih dejstava. Pa, da li je moguće da ne postoji alternativa? Istina je da je možda ključna prednost Starlinka to što matična kompanija SpaceX obavlja lansiranje satelita. To omogućava i logističku prednost u odnosu na konkurenciju. Pominjali smo da Amazon planira sličan sistem, još neke kompanije su se pominjale, no, to je sve za sada na nivou testiranja.

Trenutno se kao potencijalni alternativni sistemi Starlinku pominju Googleov projekat Taara i satelitski program kompanije SpinLaunch. Taara je projekat koji se nalazi u fazi testiranja. U pitanju je mreža tornjeva na zemljinoj površini koji međusobno komuniciraju putem laserskih zraka. Na ovaj način očekuje se uspostavljanje infrastrukture brzog interneta u ruralnim područjima, bez potrebe da se lansiraju skupi sateliti koji moraju i da se zanavljaju tokom vremena i koji stvaraju dodatne probleme, recimo, astronomima na zemlji. No, ovakav sistem može da bude zanimljiv samo u komercijalne svrhe, teško da može u slučaju prirodnih katastrofa da bude bitan, a za vojne potrebe nema nikakvu upotrebnu vrednost, s obzirom na to da se svi tornjevi nalaze na „prijateljskoj” teritoriji.

Kada je projekat SpinLauncha u pitanju, on ima sve potencijalne prednosti Starlinka, ali i potencijalno mnogo nižu cenu slanja satelita u orbitu i to na ekološki način. Naime, kompanija u svom nazivu ima reč lansiranje, ali ona se odnosi na lansiranje putem centrifuge. Sistem je zamišljen tako da ubrza objekat koji se lansira spiralnim kretanjem na površini zemlje i da ga lansira u svemir bez upotrebe rakete nosača koja sagoreva enormne količine goriva. Pride, Meridian space, kako glasi komercijalni naziv mreže, imaće znatno veće brzine nego Starlink, a podržava i 5G NTN, odnosno, obezbeđivaće signal mobinim telefonima. Dakle, u pitanju je sistem koji će biti ozbiljna konkurencija Starlinku. Kako je lansiranje uz pomoć centrifugalne sile i dalje u eksperimentalnoj fazi, kompanije se odlučila da prvih 250 satelita lansira na klasičan način, uz pomoć rakete. Ujedno, postoji obećanje od ove kompanije da se sa tih 250 satelita može pokriti cela Zemljina kugla. Dodatni sateliti bi valjda služili samo za poboljšanje usluge i brzine interneta.

Kada se napravi ovako značajan sistem kao što je Starlink, koji se, pritom, dokaže i na bojnom polju, onda on postaje vojna meta. Pisali smo već o planovima Kine da obara satelite, da uspostavi svoju mrežu satelita koji bi „pokrili” signal Starlinka iznad Kine. U međuvremenu, Kina razvija i oružje poput mikrotalasnog topa velike snage, koji može da ugrozi satelite u niskoj orbiti. Na samom bojnom polju, Rusija je usavršila i taktiku i sisteme za ometanje signala Starlinka. Sistem Tobol ometa satelitske signale poput GPS-a, ali i Starlinka i to u oba smera, i ka prijemniku na Zemlji i ka satelitu. Sistem Kaljinka ima sličan krajnji efekat, ali može da targetira pojedinačne Starlink stanice čak i kada koriste unapređene bezbednosne protokole. Inače, veliki broj satelita koji Starlink poseduje u svojoj mreži znatno otežava proces ometanja signala, jer njihovo konstantno kretanje omogućava pokrivenost iz više uglova.

Tehnologija satelita niske orbite, očigledno, predstavlja nešto što ćemo na različite načine koristiti u narednom periodu. Broj satelita će se povećavati, a već sada se astronomi bune da ovi sateliti blokiraju njihovo proučavanje svemira. Zanimljivo je da je blokiranje pogleda u svemir kod druge generacije Starlink satelita čak trideset dva puta veće nego kod prve generacije!

Šta će biti sledeći tehnološki prodor u telekomunikacijama? Možda povratak na geo stacionarne satelite. Kina je nedavno laserom male snage (dva vata) poslala signal brzine jednog gigabita u sekundi do Zemlje, dakle, na razdaljinu od 36 hiljada kilometara, koristeći kombinaciju postojećih tehnologija, obezbedivši signal koji ne zavisi u tolikoj meri od turbulencija u atmosferi. Za neke primene ova tehnologija obećava, ali za neke ostaje preveliko kašnjenje signala koji putuje 72 hiljade kilometara. Svaka tehnologija ima svoje prednosti i mane i dok god postoji potreba nalaziće se nova tehnološka rešenja.