Danilo LUKINOVIĆ

1. avgust 2025.

Kovanje je jedna od najlepših ljudskih delatnosti koja kombinuju prirodu, veštinu i nauku. Nije preterano reći da je hiljadama godina kovački zanat bio temelj civilizacijskog napretka. Pre no što je udarila industrijska revolucija, ta alhemija predstavljala je vrhunac „visoke tehnologije”, strateški resurs i znanje. Svetost veštine udarca čekića koji komad metala pretvara u upotrebni predmet, alatku ili moćno oružje. Kao čitalac „Sveta kompjutera”, verovatno imate dovoljno godina da osećate promenu vremena, te ste sigurno svesni postojanja nekada mamutskog žanra upravljačkih simulacija. Sada posustao i na marginama, u zadnjoj prostoriji sa čijih vrata je spao izbledeli natpis „Samo za poznavaoce” retko dobija svežu robu.

Kako to biva u današnje vreme, grupa indie entuzijasta koja nije dugo mozgala oko imenovanja (Untitled Studios) upotrebila je opštekorišćen „kamen moći”, poznatiji kao Unity Engine, da nam servira poslasticu. Kombinacija ova dva faktora, doduše, vuče „gabor-estetiku” a la Playmobile sa izraženim poligonima. Krajolik je zato prelep, a muzička podloga terapijska. Naravno da smo oduvek želeli da upravljamo kovačkom radionicom i da je pretvorimo u industrijsko-ekonomsku imperiju koju samo varnice dele od „novog doba”! Igra je, ipak, smeštena u odgovarajući istorijski milje srednjovekovnog gradića i gomile brkajlija, nalik Warcraft šljakeru. Prostora za začinjavanje „prostog” kovanja ima k’o pleve.

Igra je trenutno u poodmakloj Early Access fazi i omogućava skromni početak sa omanjom radionicom ili apsolutnu slobodu i puštanje mašti na volju u Sandbox režimu. Spori razvoj predstavlja prirodni način hvatanja u koštac sa mehom, čekićem i nakovnjem. Kako dolikuje naprednijoj ekonomiji, usluge razmenjivati za novac u kombinacijui sa razvojnim bonusima. Kovanje je kompleksno i zahteva odgovarajuće alatke, pozicije i lanac koji ih sve povezuje. Pravila upravljačkih simulacija podsetiće vas na svakom koraku kako ste svojevremeno u Sim City ili Caesar naslovima zaboravili na pravilnu putanju, minimalni korak u tom lancu ili da, jednostavno, zadate komande.

Samostalna zanatska radnja moraće da nabavlja resurse i alatke, ali će uzdizanjem proširiti opseg radnih operacija na sakupljanje resursa (kamp za drvoseče, rudnici) i čitavu operaciju njihovog dopremanja, obrade i stavljanja u službu malja. Svaka pojedinačna delatnost zahteva i specijalizovanog radnika. Kovači su srž vaše branše, ali će im pomoćni radnici ostaviti da se bave samo svojim poslom. Potrebni su vam i nacrti novih alatki, a neki sposoban, talentovan i učen kovač dotične mora da nacrta (igra je smeštena u hipotetički srednji vek sa odgovarajućim nivoom razvoja). Drvoseče, rudari... U jednom trenutku poželećete da radite i za sebe i otvorite izložbeno/prodajni deo. To zahteva komercijalistu. Svi radnici napreduju i poseduju set karakteristika koje im olakšavaju (ili otežavaju) posao. Simpatični deo predstavlja mogućnost preuzimanja kontrole nad pojedinačnim arbajterom i aktivno učestvovanje u proizvodnji. Svaka pojedinačna radnja predstavljena je kroz mini-igru, čijim uspešnim završetkom bez grepke dobijate „savršen” proizvod, čija će cena u radnji biti veća.

Već sada, igra nudi široku lepezu gradivnih elemenata i dekoracija za uređenje proizvodnih i prodajnih pogona, a sve može bukvalno da se podigne na viši nivo otključavanjem dodatnog sprata. Pravilno planiran ambijent sa svrsishodno raspoređenim radnim jedinicama omogućava komponovanje simfonije razvoja, proizvodnje i prodaje. Do toga se stiže mukotrpnim kuckanjem „Žute kuće”, notu po notu i infrastrukturnim projektima rušenja užasa koji vam je omogućio dovoljno novca i iskustva za unapređenja. Pošto se igra još uvek razvija, nije bez problema. Pomoćni radnici zaduženi za transfer robe umeju jednostavno „da zabodu”. Ta mala „buba” prekida proizvodni lanac, a jedino rešenje je učitavanje pozicije.