M. KUZMANOVIĆ

1. avgust 2025.

Ako još uvek niste dobili tikove od Unreal 5 engine igara na PC-u, verovatno ste se tek probudili iz hibernacije ili ste juče pušteni iz zatvora. Svaka druga igra je secka-fest pre petog ili šestog peča, s lošim performansama koje, po pravilu, nemaju veze sa (preambicioznim) podešavanjima detalja i rezolucije. Takav je i Wuchang, novi souls-like koji dolazi iz Kine, a delo je nekih lokalnih superfanova Mijazakijevog lika i dela. U prvih nekoliko dana nakon launcha, momci su na brzaka izbacili „budž-peč” koji igru tera u manjoj rezoluciji i upscaleuje izlaznu sliku, što kao rezultat ima distinktivnu mljuzgavu patinu, kao da igru igrate sa blur filterom preko modela i tekstura okoline. Biće, sigurno, bolje za Y dana/nedelja/meseci, ali za sada je ovako. Konzolne verzije, koliko čujem, ne pate od tog problema, te ako ste baš zagrejani za Wuchang, potražite sreću tamo.

Elem. Wukong, Wuchang... Kineski igrački studiji trenutno su u fazi u kojoj su Xiaomi i Huawei bili pre nekih petnaest godina - imaju lovu, nemaju prestiž, hoće da rade, ali nemaju iskustva. Rešenje za to je kopiranje koncepata koji prolaze na tržištu, uz dodavanje specifičnih kineskih začina koji bi trebalo da maskiraju „nelicencirane pozajmice”, da ne upotrebim jači izraz. Mislim, svi kradu, nisu Kinezi jedini koji to rade, ali nekako su najmanje suptilni.

Wuchang: Fallen Feathers je klasični brzi Soulsborne, koji po koncepciji i egzekuciji stoji negde između Sekira i Bloodbornea. Znači, nema štitova, samo eskiviranja i pariranja. Borićete se protiv „koruptovanih” nesrećnika u svetu koji je pogođen kugom, vodeći heroja koji pati od te iste kuge, ali i od amnezije, i traži obećani spas i srećući NPC-ove sa kriptičnim agendama i monolozima. Spremajući se da napišem ovaj review, igrao sam se idejom da napravim numerisanu listu stvari koje su blatantno kopirane iz igara From softwarea, ali odustadoh. Možda će vam biti zabavnije da te stvari prepoznajete sami. Mene je, recimo, kiselo nasmejala sekcija koja je preslikani Blightown iz Dark Soulsa, sa sve otrov buildupom, daščanim skelama i seckanjem - imao sam osećaj kao da sam se vratio 15 godina u prošlost i igrao verziju za Xbox 360.

Istini za volju, u igri ima i nekoliko prilično originalnih momenata. Tu je, pre svega, koncept ludila, koji raste svaki put kad vas umlate - blizu maksimuma udarate jače i primate veći demidž, a kada se vraćate po dropovane soulse (ovde crvena živa), moraćete prvo da porazite svog doppelgangera u demonskoj formi. U igri postoje predmeti koji dozvoljavaju plansko budženje madnessa, što će vešti igrači koristiti da efikasnije čiste sve pred sobom. Zanimljiva ideja je i eskiviranje, koje vam budži metar za specijalne udarce i spellove i motiviše vas na konstantno dodžovanje. Iako je po konceptu slično kao pariranje u Sekiru, eskiviranje u Wuchangu je lakše zbog opuštenijih tajminga.

Krupan adut igre, makar na papiru, jeste kombinacija kineske istorije i mitologije. Igrate kao mlada Wuchang, gusarka koja je zapatila feathering, misterioznu bolest čiji je prvi simptom amnezija, a terminalni transformacija u demonsku pticu. Smeštena u pozni period dinastije Ming, igra koketira s elementima epohe, ali i sa verskim tradicijama taoizma i budizma. Velika je šansa da će vam sve to biti bizarno i strano, ali vam možda bude zanimljivo ako ste konoser kineske varijante mangi (da, i to postoji). Igra je prilično obimna, mada je skockana kao lavirint putanjica koje idu na sve strane, umesto velikog otvorenog sveta kakav ima Elden Ring. Po mom mišljenju, autori su pomalo preterali s diversifikacijom puteva kroz igru - jako je lako prevideti neku bitnu stazu u pravom moru sokaka i bogaza koje se račvaju na sve strane. Ali nekome će baš ovo biti zanimljivo, jer istraživanje često daje plod u zanimljivom lootu i bizarnim susretima.

PRETHODNI TEKST System Shock 2: 25th Anniversary Remaster

SLEDEĆI TEKST Killing Floor III