Ognjen POPOVIĆ

1. jul 2025.

Tokom čak devet dana, imali smo priliku da slušamo mnogobrojna predavanja na temu veštačke inteligencije. Organizator je bio Startit, a učesnik u programu, kao gledalac ili kao predavač, mogao je da bude svako ko se javio organizatoru ili registrovao preko sajta. Za posetioce je jedino ograničenje bio broj raspoloživih mesta, a za predavače izvesni „pedigre” vezan za ovu temu. Predavanja su održana u prostorijama raznih organizacija, co-working prostorima ili u sedištima firmi mahom vezanih za IT zajednicu, i sve to u Beogradu, uz jedan izlet za Novi Sad. Odziv je bio odličan, pa se dešavalo da su se u istom danu održavala predavanja koja su se vremenski preklapala.

Mi smo posetili tri skupa: dva u prostoru za deljena radna mesta firme Haos Space na Terazijama, te kod silosa na Dorćolu (za koji postoje svakodnevni polasci minibusom sa Trga republike). Prvo predavanje organizovala je novoformirana Dizajn zajednica, sa temom kako AI menja uobičajeni redosled koraka tokom kreativnog procesa. Govornici su bili dva osnivača, od kojih je jedan preuzeo ulogu moderatora, kao i dva gostujuća dizajnera, svi različitih usmerenja (Stefan, Veljko, Evgenij i Lazar).

Drugo predavanje je individualno održao Marko Simić, CTO firme EvolveWell o AI alatkama za programiranje. Na kraju predavanja, gosti su preko jednostavne aplikacije koju je razvio AI skenirali QR kôd i podelili se u grupe da nastave diskusiju u manje formalnom maniru.

Slično predavanje slušali smo na trećem meetup-u u prostorijama firme FourSquare (poznatoj po aplikaciji Swarm). Endrju Kulakov, AI Lead iz firme Dualboot Partners je svoje predavanje zasnovao na poređenju veštačke inteligencije u programiranju, u smislu autonomnih AI alatki i onih koji se integrišu u neki IDE. Skup je koordinirao direktor kompanije FourSquare za našu zemlju Ilija Duni, koji nam je u razgovoru rekao da se digitalno opismenjavao i rastao i uz naš časopis. Na istom mestu smo imali još dva sukcesivna predavanja. Stefan Hacko iz firme domaćina objašnjavao je kako LLM pomaže u označavanju i proveravanju tačnosti podataka svih onih lokacija koje se nalaze na mapama koje Swarm koristi. Grupa predavača (Slobodan Marković, Vuk Batanović i Mihailo Škorić) u trećem delu programa pričala je o nacionalnom planu za veštačku inteligenciju, konkretno, boljem prepoznavanju srpskog jezika i kulture prilikom obrade informacija od strane AI alatki.

Zaključak nakon izlaganja predavača i pitanja publike jeste da je AI tek u povoju, ali da već ima snažan uticaj u raznim oblastima života, a naročito kompjuterskom svetu. U korišćenju preovladava razgovor sa najčešće korišćenim asistentom - ChatGPT, a koriste se i specijalizovanije alatke za kreiranje slika ili video-klipova. Prava istina jeste da svet AI asistenata, zasnovanih na par najviše korišćenih LLM-ova, podseća na Divlji zapad, sa (pre)velikim brojem specijalizovanih rešenja. Ljudi bi trebalo da polako nauče koja je razlika između AI asistenta i agenta.

U sferi programiranja, koja nas posebno zanima, veliki broj predavača oslonio se na Claude veštačku inteligenciju i Cursor/VS Code IDE. Po rečima Endrjua, u razvoju softvera bitnije je da se koriste IDE AI asistenti u kojima programer aktivno reaguje na odgovore ili pravi upite, nego na AI agenta van razvojnog okruženja koji će obraditi i pokrenuti program u pozadini i predstaviti rezultate koje je možda teško debagovati, kao što je OpenAI-jev Codex. Predavač se osvrnuo i na uštedu tokena, odnosno količine upita koje AI alatke dozvoljavaju u besplatnoj ili plaćenoj verziji.

Marko je, između ostalog, pomenuo MCP (model context protocol). Radi se o protokolu kojim AI asistent izlazi iz svog zatvorenog sistema i povezuje se sa raznim programima, poput Micosoft Worda, Figma ili Amazonovih veb-servisa. Na pojedinim predavanjima razgovor je išao u smeru opštih pitanja, kao što je ono „Da li je veštačka inteligencija zla?”.

Rezime je da smo imali veliki broj predavanja koja su trajala od dva do četiri sata, sa jednom ili više tema i predavača u toku dana. Izuzetak je poludnevni hakaton u Startitu u „vajb kodingu” (vibe coding), što je sleng koji označava kreiranje igara ili aplikacija kroz razgovor sa veštačkom inteligencijom, a sa malo ili nimalo ručnog pisanja programskog kôda. Na drugim predavanjima imali smo RAG (retrieval augmented generation) radionicu, kako AI koriste osobe u programerskim firmama koje nisu programeri, kao i AI za produkt menadžere ili načine kako lansirati novu aplikaciju na tržište. Teme su bile i primena AI-ja za kreiranje tiketa ili QA testova ili AI prilikom kreiranja kompjuterskih igara. Lokacije predavanja bile su u prostorijama firme Levi9, Nove iskre, Startita, ICT Huba, a partneri događaja bili su IT Connect, Heapspace, Belgrade.js i mnoga druga već poznata imena.

Posetioci su, uglavnom, imali besplatno okrepljenje, a ponegde i nešto lepo da pojedu. Bilo je prilike za upoznavanje novih ljudi, predavača i diskutovanje na temu veštačke inteligencije, u minutima nakon što su predavanja završena ili u pauzama između njih.