Miodrag KUZMANOVIĆ

1. jun 2025.

Ljubaznošću domaćeg ogranka kompanije Gigabyte, uspeli smo da obezbedimo slot za posetu njihovoj flagship fabrici u gradu Taojuan (Taoyuan). Gigabyte ima proizvodne pogone širom sveta, u Kini, Vijetnamu, Americi i drugim zemljama, ali njihova matična, Nan-Ping fabrika je mesto gde se dešava magija. Tu se proizvode high-end stvari, poput matičnih ploča, grafičkih kartica, ali i serverskih rackova za AI data centre koji ovih dana idu kao alva.

Sat vremena vožnje na jugozapad od neopisive gužve Nangang izložbenog centra u Tajpeju leži industrijska zona grada Taojuan, koji se sa glavnim gradom Tajvana odavno spojio u masivnu konurbaciju u kojoj živi preko deset miliona ljudi. Da ne znate gde treba da gledate, lako biste propustili Gigabyteovu zgradu u moru industrijskih kompleksa od prenapregnutog betona. U foajeu objekta, dizajniranom u blagom art deco fazonu, nalazi se mini-izložba kompanijske istorije, sa ključnim proizvodima koji su obeležili trideset devet godina Gigabytea. Iza debelog stakla mogu da se vide i matične ploče za PC kompatibilce sa kraja osamdesetih godina prošlog veka, sa magistralama i čipsetima kojih se danas sećaju samo tehno-arheolozi.

Tura je počela projekcijom filma koji se fokusirao na dva elementa, strateško-ekonomski i tehnički, sa fokusom na proizvodni proces u okviru Nan-Ping pogona. Podatak koji nas je frapirao jeste dvostruko veći profit koji je kompanija ostvarila u 2024. u poređenju sa prethodnom godinom, prvenstveno zbog globalne pomame za AI data centrima koji se proizvode baš u ovoj fabrici. Prikazan nam je detaljan plan šetnje kroz pogon, uz seriju ljubaznih upozorenja šta sme, a šta ne sme da se radi (nema pipanja mašina, nema prelaska preko žute linije, nema uznemiravanja osoblja...). Takođe nam je saopšteno da ćemo slobodno moći da zavirimo u sve faze proizvodnog procesa i bacimo pogled na svaki deo pogona, osim na segment gde se sklapaju serveri. Kraljevski dragulji će ipak ostati van dometa radoznalih novinarskih noseva.

Fabrika ima osam spratova, a proizvodni proces, logično, sledi putanju odozgo nadole. Na samom vrhu nalazi se skladište koje radi na AS/RS (auto storage and retrieve system) principu. Sve komponente potrebne za sklapanje gotovih proizvoda iz skladišta „vade” roboti, uz minimalnu asistenciju osoblja, i preusmeravaju ih sprat niže, gde se obavlja automatska insertacija na PCB-ove. Ovaj proces takođe je u velikoj meri automatizovan, pre svega u početnoj fazi ubacivanja i lemljenja SMD komponenti na ploče. U drugom delu pokretne trake sede operateri koji ručno finalizuju jednu po jednu operaciju za koje su ljudi podesniji od mašina. To su, gotovo bez izuzetka, žene, koje manuelno proveravaju svaki polufabrikat, gledaju da li je oštećen ili mu nešto fali, ručno dodajući elemente. Prva traka tog tipa koju smo videli štancovala je matične ploče, a fokusirane i vrlo vešte gospoje su na mašinski obrađene PCB-ove ručno dodavale slotove za CPU, šrafile konektore i finalizovani proizvod prosleđivale na testiranje.

Segment za testiranje matičnih ploča sastoji se od dve sekcije: na prvoj se vrši dodavanje CPU-a, memorije i napajanja, da bi se ploča testirala kao PC konfiguracija, dok se u drugoj, tako sklopljena celina ubacivala u specijalnu komoru i „mučila” radom na visokoj temperaturi. Ovaj burn-in test je još ekstremniji na finišu proizvodne linije grafičkih kartica, koji nas je čekao nakon sekcije sa pločama.

Na ovoj tački ture svima su proradile emocije. Gledajući laserski fokusirane gospođe kako štancuju, jednu za drugom, Aorus GeForce RTX 5080 Master Ice 16G grafičke kartice, u sebi smo sricali „hiljadu dvesta evra, dve hiljade četiristo, tri hiljade šesto...” dok su se kompletirane kartice, jedna za drugom, slale na test-fazu koja je podrazumevala višesatno vrtenje 3DMarka u komori sa visokim pritiskom i temperaturom. Hoće li, jadne, preživeti? Možda da mi novinari pomognemo u višegodišnjem burn-in testiranju u kućnim uslovima? Nemamo takav protokol, odgovorio nam je nam rukovodilac pogona, uz blagi „mene si našao...” osmeh. „Možda imate fabrički diskont gde se grafičke mogu kupiti po proizvođačkim cenama? Vidite, u Srbiji imamo fabriku čokol...”. Nemamo ni to, nažalost, rekao je Li. Tugica. „Dajte raji proju”, rekli bi u seriji Vuk Karadžić...

Finalna faza je pakovanje, koje se takođe odvija na pokretnoj traci, od početka do kraja opsluživanoj ljudima. Na startu jedna gospođa iz palete vadi kartonske profile koje brzim pokretima sklapa u kutije i postavlja ih na traku; druga radnica stavlja uređaj u antistatičku kesicu, pa u kutiju, treća ubacuje dokumente i flajere, četvrta zatvara kutiju i lepi deklaraciju, peta slaže pojedinačne kutije u bulk kartonsko pakovanje za isporuku... U finišu stoji (jači) momak sa pneumatskom sisaljkom koji te bulk kutije slaže na palete, koje se, zatim, tovare u kamione, pa odvoze u luku i tovare u brodove koji ih šipuju širom sveta.

I to je bilo to, još jedna stvar sa bucket-liste! Gigabyteove ploče i grafičke kartice koristimo već decenijama, tako da je iskustvo posete pogonu gde se te lepote ekšuali proizvode bilo ostvarenje omladinskih snova vašeg reportera.

PRETHODNI TEKST Computex 2025, Tajpej, Tajvan AI NEXT

SLEDEĆI TEKST Gigabyte @ Computex 2025 Leading Edge