Dušan DINGARAC

1. avgust 2024.

Od prvog jula, eUprava je promenila uslove korišćenja usluge Potpis u klaudu i čuvanje dokumenta u klaudu. Naime, do sada su sva potpisana dokumenta i, uopšteno, dokumenta dodata u red za potpisivanje bila trajno čuvana. S obzirom na to da retko ko briše ta dokumenta sa klauda, a svakako ih preuzme, jer mora nekome da ih pošalje ili priloži na drugom servisu, količina dokumenata počela je da opterećuje raspoložive resurse na serverima eUprave. Stoga, ne čudi novouvedeno pravilo da će se svi dokumenti ubuduće čuvati samo šezdeset dana. Ujedno, svi postojeći dokumenti biće raspoloživi do kraja avgusta.

Izgleda da je sezona javnih rasprava na zakonska rešenja i dalje u toku. Ministarstvo informisanja i telekomunikacija sprovelo je javnu raspravu o Nacrtu zakona o informacionoj bezbednosti u periodu 3-23. jula 2024. godine. Održan je i okrugli sto putem video-konferencijske veze u Beogradu, 17. jula. Dokumenta možete naći na sledećem linku: i.sk.rs/360180.

Izveštaj sa javne rasprave o Predlogu razvoja strategije sistema elektronskih komunikacija do 2030. godine možete videti na linku: i.sk.rs/360181.

Ova, 2024. godina odavno je u svojoj drugoj polovini, ali naznake da će biti raspisan tender za 5G još uvek nema od RATEL-a. U jednom nedavnom intervjuu, direktor Telekoma Srbije pomenuo je da se očekuje tender krajem ove ili početkom 2025. godine. U istom intervjuu saznali smo da Telekom već uveliko instalira bazne stanice koje podržavaju 5G i koje će nakon dobijanja frekvencija softverski biti konfigurisane za ovu novu tehnologiju. Verovatno i ostali mobilni operateri rade istu stvar (na kraju krajeva, svi koriste bazne stanice istih proizvođača), pa se može očekivati da 5G tehnologija brzo zaživi nakon sprovedenog tendera. Verovatno u ograničenom obimu, ali brzo nakon završenog tendera.

Ministarstvo informisanja i telekomunikacija saopštava da je izvoz IKT proizvoda i usluga u prvih pet meseci 2024. godine uvećan za čak 20,5 odsto u odnosu na isti period protekle godine.

I u ovom periodu zabeležen je nastavak intenzivnog rasta izvoza proizvoda i usluga u okviru IKT sektora, koji u prvih pet meseci ove godine iznosi 1,616 milijardi evra, dok je u istom periodu prethodne godine iznosio 1,340 milijardi evra.

Portal eUprave ima 2,3 miliona korisnika i od toga 950 hiljada koristi ConsentID aplikaciju za prijavu. Od jula, otpočelo je nešto što smo ranije najavljivali kao logičan korak. U pitanju je integracija eID sistema sa raznim institucijama, poput privatnih banaka. Klijenti Addiko Bank sada mogu da koriste unapređenu elektronsku uslugu kroz inovativnu veb-aplikaciju za elektronsko potpisivanje dokumenata na daljinu (Addiko Sign), koja je omogućena u saradnji sa Kancelarijom za informacione tehnologije i elektronsku upravu. Na ovaj način se dodatno olakšava poslovanje pravnim licima i unapređuje digitalna transformacija u finansijskom sektoru.

Pravnim licima pružena je mogućnost da bezbedno digitalno potpisuju dokumentaciju sa Addiko Bank na daljinu, bez potrebe za fizičkim prisustvom u banci. Kroz jednostavan proces prijave i autentifikacije preko Portala za elektronsku identifikaciju (eID) i digitalnog potpisivanja na daljinu, klijenti od sada mogu na daljinu, bez dolaska u banku, da efikasno upravljaju svojim finansijskim obavezama, razmenjuju i potpisuju dokumentaciju sa bankom, sve uz visok nivo bezbednosti i pouzdanosti.

Nešto ranije, Raiffeisen Banka uvela je novu verzija mobilne aplikacije Moja mBanka BIZNIS, koja je sada integrisana sa Sistemom elektronskih faktura (SEF). Time je preskočen proces ručnog popunjavanja naloga, koji je izvor grešaka. Aplikacija nudi i niz operacija nad statusom same fakture u SEF-u.

No, ove inovacije na bankarskom tržištu biće mnogo češće ako se usvoji novi propis. Naime, Narodna banka Srbije podnela je Narodnoj skupštini Predlog izmena i dopuna Zakona o platnim uslugama, koje donose open banking koncept i usklađivanje sa PSD2 i SEPA regulativom Evropske unije. O prvoj smo pisali odavno, pre više od četiri godine (i.sk.rs/358084), a nadamo se da ćemo detaljnije pisati o svemu ovome nakon usvajanja koje se očekuje u periodu pre nego što ovaj broj bude na kioscima.

Sa promenom klime, i ove godine smo svedoci letnjih oluja. Sredinom jula, održan je još jedan sastanak u cilju priprema aktivnosti za uspostavljanje sistema ranog upozoravanja i obaveštavanja građana u slučaju nadolazeće ili neposredne vanredne opasnosti. Pored predstavnika MUP-a, MIT-a i mobilnih operatera, sastanku su prisustvovali i drugi partneri. I dalje se priča o softverskom rešenju koje je slično sistemu Pronađi me i koje obaveštava građane putem SMS-a, ali prosleđuje informaciju i medijskim kućama.

Na sastanku je postignut dogovor da se tokom 2025. godine realizuje uspostavljanje još jednog kanala za hitno upozoravanje građana putem CBS sistema na mobilnom aparatu. Ovaj kanal za obaveštavanje građana u slučaju vanrednih situacija prouzrokovanih elementarnim nepogodama pratiće i zvučna melodija koja će obuhvatiti i korisnike stranih mobilnih mreža koji su se zatekli na teritoriji pogođenoj vanrednom situacijom.

Paralelnim sistemima obaveštavanja (SMS i CBS) Republika Srbija će ući u grupu od svega nekoliko država Evrope koje imaju oba načina upozoravanja javnosti u slučaju elementarnih nepogoda. Dajte što pre bilo koji sistem, jer se verovatno još uvek nalazimo u retkoj grupi država Evrope koje nemaju nikakav sistem za upozoravanje u funkciji, a sezona letnjih oluja je u punom jeku.

Od početka septembra, Srbija voz imaće novi cenovnik za prevoz putnika u unutrašnjem železničkom saobraćaju. Novina će biti i veći popust na onlajn kupovinu karata - putem mobilne aplikacije i veb-sajta srbijavoz.rs, u visini od deset odsto, koji se uvodi sa ciljem da se putnici motivišu da svoje karte kupuju unapred i onlajn.

Tokom jula, u Hrvatskoj se desio veći broj hakerskih napada. Hakerska grupa LokBit 3.0 stoji iza napada na KBC Zagreb i traži otkup. Ovu informaciju saznali smo putem profila HekManak na platformi X. Hakeri su, između ostalog, uzeli podatke o pacijentima, podatke o pregledima, lekarska istraživanja, podatke o operacijama, o organima i donorima, podatke iz banke tkiva i o zaposlenima. Rok za plaćanje otkupa je prošao 18. jula, ali nije nam poznat ni njegov iznos, niti da li je plaćen.

Ovaj napad izveden je dan nakon što su hakeri izveli napad na nekoliko internet stranica hrvatskih institucija, uključujući Ministarstvo finansija, Poresku upravu, Hrvatsku nacionalnu banku i Zagrebačku berzu.