Nikola STOJIĆ

1. jul 2023.

Kad god bi se pojavila neka nova tehnologija, uglavnom se reakcija društva protezala od fascinacije, otvorenog odbacivanja, regulisanja i na kraju eksploatacije. Trenutno, na globalnom nivou, vodi se polemika o postavljanju regulatornog okvira za primenu AI kao nove tehnologije. Kao osnovni cilj ističe se zabrana zloupotrebe u svrhe čije su posledice pogubne po čovečanstvo. Jedina tehnologija oko koje su se svi složili da je ne zloupotrebljavaju jeste nuklearno oružje, i to samo zato što bi bilo kakva pobeda, čak i uz ograničenu upotrebu, bila Pirova pobeda. Uz dovoljno kreativnosti, svako tehničko otkriće može se eksploatisati u opštekorisne svrhe.

Međutim, ne treba zaboraviti da živimo u eri kapitalizma, gde je kompanijama na prvom mestu sticanje sto veće količine kapitala, kako bi zadovoljile interese svojih investitora u što kraćem periodu. S tim u vidu, logično je da postoji podozrenje od strane zakonodavaca i ljudi o tome kako će se kompanije postaviti prema primeni i razvoju AI. Isto kao i države, kompanije gledaju da prigrabe što je veći mogući deo tržišta, a još bolje im je ukoliko mogu da se postave kao lider. Prethodnog meseca, imali smo priliku da vidimo gostovanje osnivača OpenAI, (kompanije koja stoji iza ChatGPT), Sema Altmana, pred Senatom SAD, pri čemu je njegov govor bio usmeren na potrebu ograničavanja upotrebe veštačke inteligencije. Svima koji su slušali govor bilo je jasno da je ceo njegov govor, zapravo, poziv zakonodavcu da se donesu propisi koji bi ograničili konkurenciju, uvijen u oblandu brige za opšti interes. Kroz hvatanje zakonodavca na brzinu u sektoru u kome nema dovoljno stručnih veština da razume širi kontekst, cilj je da se zauzme primarna pozicija za sticanje profita pre početka tržišnog rata.

Sa druge strane okeana, EU je rešena da predstavi mapu pravila o korišćenju AI od strane kompanija, a u cilju zaštite interesa građana od predatorskih taktika. Za razliku od SAD, zakoni u EU su mnogo konzervativniji, te je stepen zaštite prava građana mnogo veći u odnosu na SAD. S obzirom na to da su mnoga zakonodavna tela nedovoljno stručna da diskutuju o naprednim konceptima i proizvodima, lako je prodati narativ o AI koji se buni protiv svog gospodara i želji da se spreči takav scenario. U EU, takva priča teže prolazi, s obzirom na to da je reč o tržištu koje insistira na igranju po sopstvenim pravilima i koje je dobro tehnički potkovano. Novi AI akt na kom EU trenutno radi, ima za cilj da u tandemu sa GDPR ograniči upotrebu sistema i klasifikuje ih po stepenu rizičnosti. Svi podaci vezani za infrastrukturu i zdravlje, primera radi, smatrali bi se kritičnim podacima - a na njih bi se primenjivale posebne mere o obradi i zaštiti podataka, naročito kada je reč o organima reda, javnim preduzećima i drugim državnim organima. AI sistemi za generalnu svrhu, poput ChatGPT, klasifikuju se kao sistemi različitih namena, s obzirom na to da ne postoji usko specifična primena. Za razliku od takvog sistema, AI koji je dizajniran da vrši verifikaciju lica i prepoznavanje ličnosti je usko specifičan i podložan je strožim pravilima. Ostaje da se vidi koliko će se kompanije opirati i da li ćemo gledati reprizu GDPR, te ukidanja AI usluga od strane pojedinih američkih kompanija.

No, ne treba zaboraviti da iza regulisanja uvek postoji nekoliko motiva kod zakonodavaca koji se razlikuju od zemlje do zemlje. Pre svega, AI je trenutno jedna vrsta komoditeta i kao takav je zanimljiv i primamljiv za tržište. Svaki zakonodavac će poći od regulisanja upotrebe AI u cilju bezbednosti, dok će neki, vremenom, pokleknuti pod pritiskom kompanija. Oni koji pokleknu pod uticajem određene kompanije, daju toj kompaniji otvoreni mandat da regulaciju prilagodi svom poslovnom modelu, te da istovremeno isključi potencijalnu konkurenciju. Istorija zakonske regulacije u SAD i uticaj na donošenje odluka uz uticaj američkih kompanija često je imala pogubne posledice ne samo po otvoreno tržište, već i po mnoge države. U američkom zakonodavstvu, ogroman uticaj imaju konsultanti, odnosno, lobisti koji su plaćeni od strane različitih kompanija da zastupaju njihov interes u Senatu i Kongresu. Njihov cilj je da deluju kako bi osigurali da zakonska regulativa ide u onom smeru koji najviše odgovara njihovom klijentu. Najbolji primer kompanije koja poteže lobiste je Dizni. Uz pomoć lobiranja, Dizni je izvojevao donošenje akta o ekstenziji autorskog prava, tzv. Miki Maus zakona, čime je uspeo da produži autorska prava za svoja dela duže nego što dozvoljava zakon o autorskim pravima.

Ukoliko bi Senat prišao stavu OpenAI i regulisao upotrebu veštačke inteligencije na način kako oni predlažu, to bi znatno oslabilo potencijalnu konkurenciju. Jedan od glavnih razloga zašto je OpenAI, odnosno, njihov sponzor Microsoft u žurbi, objašnjen je u dokumentu koji je procureo na internetu, a koji je diskusija Googleovih inženjera o trenutnom nivou razvoja LLM modela i AI. U diskusiji se ističe da rešenja otvorenog kôda imaju potencijal da prestignu, kako Google, tako i OpenAI na polju AI i LLM, ukoliko se brzina razvoja otvorenih modela nastavi sadašnjim tempom. Da cela stvar bude zanimljivija, LLaMA AI model koji je iscurio na internet, potekao je od strane Facebooka, čime je omogućen nagli bum i razvoj modela koji se takmiče sa GPT3 modelima, pa, čak, sustižu i GPT4.

U čemu je, zapravo, kvaka? Naime, svi ti modeli sadrže određeni set podataka koji su prethodno obrađeni od strane neke mašine sa dovoljno sirove grafičke snage. U zavisnosti od modela, postoje modeli sa tri, pet, sedam i 65 milijardi parametara. Što je broj parametara veći, to je i mogućnost tačnog odgovora preciznija, ali je i hardverski model zahtevniji za pokretanje. Stenfordov institut zadužen za ispitivanje AI objavio je svoju verziju modela sa receptom za trening i podešavanje, kako bi se lokalni model uz dovoljno treninga izjednačio sa GPT 3.5 text-davinci-003 modelom. Prednost koju OpenAI ima jeste u pogledu brzine responzivnosti i nivou razvoja, API integraciji i GPT4 model. Sam setup koji OpenAI koristi sastavljen je od velikog broja Nvidijinih profesionalnih grafičkih kartica sa ogromnom količinom memorije, povezanih u klastere koji se nalaze u nekom data centru. Pored toga što je ovakav setup izuzetno komplikovan za održavanje, istovremeno su i troškovi ogromni i sve više rastu kako raste broj korisnika. Sa druge strane, lokalni modeli, poput Viccuna 13b i sličnih idu ka tome da simuliraju ChatGPT 4 do negde približno 90 odsto tačnosti uz upotrebu zanemarljivih resursa. Ovaj model, treniran je zahvaljujući konverzacijama koje su korisnici pružili preko ShareGPT sajta.

Open source modeli nisu još na nivou ChatGPT, ali je njihov potencijal u daljim fazama razvoja ogroman. Treba imati u vidu da se ovo sve desilo u roku koji je manji od tri meseca, s obzirom na to da je Facebookov model procureo u javnost početkom marta ove godine. Pretpostavka je da bi do kraja godine mogli videti modele koji su optimizovaniji, precizniji, koji se mogu pokrenuti na bilo kom računaru čija grafička kartica ima minimum osam gigabajta memorije. Sa tačke gledišta OpenAI, ovo predstavlja ogroman problem za dalji razvoj i komercijalizaciju, s obzirom na to da će ih open source modeli u nekom momentu prestići, umanjiti njihov potencijal i privlačnost i ostaviti ih sa ogromnim troškovima. OpenAI je trenutno jedna od najvidljivijih kompanija na polju razvoja AI, te su samim tim rešili da iskoriste svoj položaj kako bi usporili razvoj drugih proizvoda i konkurencije koji ih mogu dovesti do irelevantnosti. U tom cilju, jedan od predloga koje je Altman izneo pred Senatom, jeste uvođenje državne licence. Međutim, licenca za korišćenje će samo umanjiti razvoj AI, a sa druge strane, neće sprečiti one koji bi ga razvili u maliciozne svrhe. Takođe, neće sprečiti ni države van američke zone uticaja, niti sponzorisane aktere (razne agencije, istraživačke grupe itd.) da to rade u tajnosti.

Jedna od glavnih poruka koje se šalju, jeste da se oni zalažu za ograničenja u cilju sprečavanja AI u širenju lažnih informacija, krivotvorenja, zaštite prava zaposlenih kao i njegove upotrebe za razvijanje sistema koji bi mogli predstavljati potencijalnu pretnju za čovečanstvo. Što se više puta ponavlja, sve više postaje kliše poruka koja dobro zvuči, poput poruke svake misice na izboru za Mis sveta, a koja se zalaže za mir u svetu. Iako su sve navedene poruke ispravne, pitanje je koliko se ko iskreno zalaže za njih. Istine radi, Microsoft pokušava da ovaj put izvuče korist od toga što sponzoriše ili razvija, pokušavajući da isprave svoje greške sa tabletom i pametnim telefonima. Međutim, ograničavanje razvoja AI za posledicu će imati usporavanje razvoja novih inovativnih proizvoda, npr. lekova.

Glavna pretnja od AI u nadolazećem periodu jeste smanjenje potrebe za određenim poslovima koji se mogu automatizovati. Sam domet poslova koji će biti obuhvaćeni se još ne zna, ali neki poslovi, poput kreatora sadržaja, već sada su ugroženi. Neosporno je da postoji bojazan kod ljudi o tome da će, poput automatizacije, AI uticati na gubitak posla i ugrožavanje životne egzistencije ogromnog broja ljudi, ali je trenutno bilo kakva diskusija na tu temu nepostojeća, a koja bi, zapravo, morala da bude centralna. Ukoliko se na vreme ne postave temelji novog sistema, svet Cyberpunka 2077 neće biti daleko od realnosti.

Scenario iz „Terminatora” je previše glorifikovan i samim tim uništenje ljudske vrste ne deluje logično ni sa aspekta ljudske, a kamoli veštačke inteligencije. Trenutni „AI” o kom je reč jeste veštačka inteligencija koja se trenira da sintezuje podatke i kao takva je vrlo ograničena na osnovu podataka koje je obradila do tog momenta. Bez pristupa internetu, ChatGPT je ograničen na osnovu onih podataka i odgovora za koji je treniran, dok sa pristupom internetu samo ima svoju širu bazu. Neosporno je da postoje sistemi veštačke inteligencije koji se integrišu za vojne svrhe, kao što je upotreba dronova. Problem sa takvim sistemima je njihova nedovoljna razvijenost i manjak mogućnosti da donose odluke u ključnom momentu, koje podrazumevaju identifikaciju meta, pri čemu su i operater i neprijatelj za autonomni sistem jedno te isto. AGI ili veštačka generalna inteligencija koja može da obavlja sve radnje koje može i čovek, koja ima svest, razum i osećaj za svet oko sebe je i dalje daleka budućnost. Ne treba očekivati Skynet dokle god to ne bude finansijski isplativo, a do eventualnog ustanka protiv naših AI gospodara naći će se već neki Džon Konor.