Dušan DINGARAC

1. jul 2023.

Prošlog meseca, Orakl je pokrenuo svoje servere u DDC u Kragujevcu, a već je delegacija drugog klaud operatera došla u posetu. I to delegacija najvećeg operatera usluga u oblaku Amazona (AWS).

Delegacija AWS-a, na čelu sa generalnim menadžerom javnog sektora za Evropu, došla je u dvodnevnu posetu Srbiji. Prvi dan su proveli u Beogradu, a drugi u Kragujevcu. Sastali su se sa premijerkom, ministrima za informisanje i telekomunikacije, nauku, tehnološki razvoj i inovacije. Posetili su kancelariju za IT i eUpravu. U razgovorima sa kancelarijom za IT i eUpravu razgovaralo se o jačanju međusobne saradnje na različitim poljima. Teme razgovora bile su razvoj tehnoloških mogućnosti, razvoj ljudskih kapaciteta koji su spremni da primenjuju klaud tehnologiju, brže prihvatanje klauda za nove biznise i korišćenje klaud tehnologija u državnom sektoru, najviše kroz Program otvorenih podataka, kao i kroz iniciranje novih pilot projekata. Razgovarano je i o donošenju regulative za korišćenje klaud infrastrukture (Cloud first policy), koja je sledeći korak za IKT u Srbiji.

Na razgovoru u Ministarstvu nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, predstavnici AWS-a izrazili su želju da podele svoje resurse i znanje, jer u Srbiji postoji mnogo mogućnosti za unapređivanje nauke i tehnologije. AWS je spreman da investira u startap sistem u Srbiji. U saradnji sa Vladom Srbije, AWS želi da izabere grupu startap kompanija koje će doprineti razvoju društva u Srbiji. Ta grupa startap kompanija bi se povezala sa etabliranim partnerima na globalnom nivou, jer je cilj da se perspektivni startap projekti istaknu i globalno. AWS je spreman da uloži u unapređenje veština srpskih stručnjaka, kako bi imali proširena sertifikovana znanja.

Drugog dana, u Kragujevcu, nakon sastanka sa premijerkom, potpisan je Sporazum o saradnji između Vlade Republike Srbije i AWS-a. Sporazum će omogućiti saradnju u oblasti inovacija i ekonomskog razvoja kroz obrazovanje kadrova za primenu najsavremenijih klaud tehnologija, a potpisali su ga ministar informisanja i telekomunikacija Mihailo Jovanović i generalni menadžer AWS-a za Evropu Kameron Bruks. Ovaj sporazum predstavlja prvi korak ka zajedničkoj saradnji na jačanju komercijalnih klaud sistema u Državnom data centru u Kragujevcu, kroz uspostavljanje AWS servisa i infrastrukture u Republici Srbiji.

I, zaista, ako bi AWS postavio svoje servere u DDC u Kragujevcu, to bi bilo veoma značajno za samu državu i razvoj IKT-a. No, do tada, ako Vlada zaista želi da pomogne korišćenje klaud tehnologija u Srbiji, trebalo bi da uradi nešto po pitanju faktura za korišćenje klaud sistema. Naime, gledano na primeru AWS-a i GCP-a, oni fakture izdaju iz inostranstva, na iznos u devizama, ali prema domaćim zakonima iskazuju PDV u dinarima (po nekom nepovoljnom kursu, verovatno onom po kom bi procesor kartica obavio dinarsku transakciju, pa obračunati PDV zbog toga ne odgovara iznosu od dvadeset odsto osnovice po kursu NBS), iako imaju svoje ovlašćene finansijske predstavnike u Srbiji upravo zbog tog PDV-a. Prema zakonu, bilo bi logičnije da punomoćnici izdaju fakture. Od početka godine, čak je GCP počeo da šalje te račune kroz sistem eFaktura (verovatno uz pomoć punomoćnika), međutim, sa tom praksom je prekinuto. Razni konsultanti i revizori tokom prethodne godine nisu znali da li taj PDV može da se koristi kao odbitna stavka, da bi, naprasno, nedavno zaključili, na osnovu mišljenja ministarstva finansija iz 2019. godine, da taj PDV ne može da se koristi kao odbitna stavka. I, tako su korisnici klaud usluga u Srbiji u rebusu da li su dobro proknjižili račune, da li su u prekršaju, da li mogu da koriste olakšice iz PDV sistema kod ovih računa. Ako mislite da ohrabrite firme da koriste klaud tehnologiju, sinhronizujte različita ministarstva, zakone i dajte jasna uputstva.

Dobijanje parametara za ConsentID aplikaciju za korišćenje eUprave, sada je moguće online za sve korisnike Banca Intesa Beograd koji koriste aplikaciju za mobilno bankarstvo. Dakle, ne samo na šalterima državnih institucija i JP Pošta Srbije, sada parametri mogu da se dobiju preko privatne organizacije koja je u specijalnom statusu preko raznih ovlašćenja NBS. Zapravo, to nije ništa novo, jer i do sada ste kvalifikovane sertifikate mogli da dobijete od ovlašćenih privatnih organizacija. Ključno je da imate lični dokument koji izdaje MUP. Iako je ovo značajan korak u omasovljenju korišćenja eUprave i kvalifikovanih sertifikata u oblaku, mišljenja smo da bi bilo mnogo značajnije za digitalizaciju društva da banke i druge organizacije počnu da koriste ConsentID i eid.gov.rs za identifikaciju korisnika. Da elektronska identifikacije eUprave postane „digitalna” lična karta. No, kako očekivati ovako nešto dok svi najbitniji digitalni državni servisi ne integrišu eid u svoje sisteme? Da, još uvek čekamo na ePoreze i CROSO...

Republički geodetski zavod pustio je u probni rad eArhiv. Sistem omogućava da se izvrši uvid i pristupi dokumentima iz baze podataka Digitalnog arhiva. On omogućava udobnost i efikasnost u pristupu arhivskim podacima, jer pruža korisnicima uvid, pregled i poručivanje skeniranih arhivskih dokumenata iz centralne baze Republičkog geodetskog zavoda, bez procedure i podnošenja zahteva katastru. U prvoj fazi su dostupni podaci iz zemljišno-knjižnih uložaka i zemljišnih knjiga/glavnih knjiga. U narednoj fazi, RGZ će proširiti svoju ponudu i omogućiti pristup i drugim tipovima arhivske dokumentacije, uključujući zbirke isprava, arhivske planove i druge vrste dokumenata.

Osim digitalnog pristupa, jedna od prednosti novog sistema je mogućnost preuzimanja svih poručenih dokumenata overenih sertifikovanim digitalnim pečatom i elektronsko plaćanje, što doprinosi efikasnosti, pravnoj sigurnosti i eliminisanju rizika od grešaka. Kao glavni korisnici ovog sistema vide se advokati i javni beležnici, pa se očekuje da efikasnije obavljaju poslove, što će doprineti očuvanju pravne sigurnosti na tržištu nepokretnosti.

Kada već pominjemo sertifikovani digitalni pečat, pomenućemo da na sajtu Ministarstva informisanja i telekomunikacija (i.sk.rs/359146) postoje registri sa svim pružaocima usluga od poverenja, elektronske identifikacije i kvalifikovanih sredstava za kreiranje elektronskih potpisa i elektronskih pečata.

Sa radom je započeo portal eNauka (enauka.gov.rs). On je namenjen istraživačima koji će korišćenjem ličnog ORCID broja moći da provere svoje autorske profile, utvrde tačnost podataka i sagledaju da li postoje publikacije koje nisu povezane sa njihovim profilima. Cilj portala je praćenje naučnog učinka istraživača i institucija u Srbiji i namenjen je objedinjenom prikazivanju naučne produkcije, oblasti rada istraživača, njihovih postignuća, kao i postignuća naučnoistraživačkih organizacija. Potpuna funkcionalnost portala se očekuje tokom leta.

Sa implementacijom nacionalnog sistema jedinstvenog broja telefona za hitne pozive (112) počeće se od prvog jula. Podsećamo, Kina je donirala opremu u vrednosti od 25,6 miliona evra za potrebe uspostavljanja ovog servisa u Srbiji.

Od novembra, u Srbiji će biti uveden Amber alarm, sistem ranog uzbunjivanja u slučaju nestanka dece.

Brzi internet uveden je u selu Kalanjevci kod Ljiga.

Pošta Srbije uvela je paketomate. Sjajna stvar i konačno način da neko podigne paket umesto vas, ako mu pošaljete kôd. No, za razliku od paketomata jedne kurirske službe i jednog e-commerce sajta, u poštin paketomat možete da dobijete i paket iz inostranstva, čak i ako niste tražili isporuku u paketomat! Npr. paketi iz Kine na kojima pored adrese stoji i vaš broj mobilnog telefona često završe u paketomatu. Na mobilni telefon stigne poruka (Viber) u kom se paketomatu nalazi pošiljka, link za otvaranje boksa i informacija da vas pošiljka čeka narednih 48 časova. Ako imate više pošiljki, dobijete poruku za jednu, a sve pošiljke vas dočekaju u boksu.

Zanimljivo je da ovi paketomati nemaju velike kolor ekrane, već da se otključavaju uz pomoć zvuka (preko veb-stranice ili aplikacije emituje se zvuk). U pitanju je tehnologija jedne američke firme, ali aplikacija, veb i e-mail komunikacija ukazuju na firmu iz Slovenije (direct4.me). Pritom, ugovor o uslovima servisa je link na Google drajv i u potpunosti je usaglašen sa pravilima EU, a ne Srbije. Očekivali smo da ovakav servis Pošte bude personalizovan, linkovi u porukama budu na poštin domen, da aplikacija i paketomati budu brendirani. No, dobili smo u potpunosti servis firme iz Slovenije uz uzimanje ličnih podataka ukoliko se odlučite da instalirate aplikaciju. Da li je u redu da se lični podaci naših građana daju firmi iz Slovenije? Da li je sve ovo prijavljeno Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Da je Pošta ovo sve odradila aljkavo i na brzinu govori i podatak da su oznake „poštanskih brojeva” paketomata napisane rukom na običnoj beloj nalepnici koja nije zaštićena od vremenskih uslova i već su počele da se odlepljuju. Mora sve to mnogo bolje.

Kada smo već kod isporuke paketa, nedavno je Ratel predstavio Rezultate benčmark ekspres usluga u Republici Srbiji (i.sk.rs/359147). U periodu od oktobra do decembra prošle godine, pet poštanskih operatera znatne tržišne snage merena su kroz četiri osnovna i trinaest odgovarajućih podkriterijuma.