Vladimir PISODOROV

1. jul 2023.

Prođe još jedna godina i stiže nam još jedna verzija Codemastersovog serijala F1, koja jedva da se razlikuje od one prethodne. Na koji način je autorski tim cedio suvu drenovinu, šta drugo smo i mogli da pomislimo. Ali, čekajte, nečeg novog, ipak, ima u državi Danskoj, a kako je to već tako, očigledno je da je nekom dogorelo do noktiju...

Nemojte prerano da se radujete, jer F1 23 i dalje pokreće Ego Engine 4.0, a to, dalje, znači da su grafička poboljšanja, tamo gde ih ima, minimalna i jedva primetna. Ipak, razvojni tim jeste dodatno poradio na senčenju, svetlosnim efektima i zasićenosti bojama, pa igra zaista deluje osveženo i nekako življe. Kao i u prethodnim iteracijama, promene se ne kreću po vertikali, pa su neke staze bolje dorađene od drugih, dok, pak, na trećima ni lupom ne možete da primetite promene.

Svi rosteri u igri u potpunosti su osveženi, barem kada je F1 deo u pitanju i to se ne odnosi samo na spisak vozača, timova, odnosno bolida. Tu su i dve nove trke u kalendaru: velika nagrada Katara i velika nagrada Las Vegasa. Nažalost, šampionat F2 bistrićete iz prošlogodišnjeg ugla, što znači da već drugi put zaredom nećemo biti u prilici da uživamo u trenutno važećem šampionatu. Ako se pitate šta je sa superautomobilima i da li je Codemasters stavio tačku na prošlogodišnji (neuspešni) eksperiment, odgovor će vas razočarati. I dalje su tu, doduše, duboko zakopani u šumi menija, ali o tome ćemo kasnije.

Drift, koji nas je lane satario, prisutan je i ove godine, pa su autori na spisak pomoći dodali i stavku koja adresira ovu „pojavu”. S druge strane, upravljački sistem sada je takav da i koristeći kontroler osećate gotovo svaki aspekt vožnje. Sa ovim se krenulo još u F1 22 i moramo da kažemo da je autorski tim pogodio u sam centar mete. Upravljačkom sistemu ne možemo da nađemo baš nijednu zamerku i zujati bolidima po stazi zadovoljstvo je kog ćete se retko odreći u bližoj budućnosti. Moramo da naglasimo da je F1 23 „pisana” za kontroler i da se i pored svih nastojanja autorskog tima i dalje radi o simkadi. Inače, fizički model pretrpeo je generalni remont (nije osmišljen „od nule”, kao što su mnogi očekivali) i to je još jedna stvar koja govori u prilog ovogodišnjem ostvarenju. Bolidi hitro reaguju na komande igrača, ali ukoliko ih poterate preko limita ili počnete da se junačite, veoma brzo ćete završiti pokraj staze, izvodeći poljoprivredne radove. Iako su promene suptilne i većina casual igrača ih neće primetiti, i te kako ih je važno pomenuti.

Zanimljivo je da su autori posle skoro deset godina izbivanja, u miks vratili crvene zastave, a to će realističnost podići na stepenik više. Isto tako, prilikom definisanja uslova pojedinačnih trkačkih vikenda moguće je odabrati i da borbe za veliku nagradu traju 35 procenata u odnosu na punu dužinu. To bi trebalo da omogući ne preterano duge igračke sesije, čije „odmotavanje” iz fokusa neće izbaciti strategiju, odlaske u boks i zamenu pneumatika.

Ne umanjujemo vrednost pomenutih novina, ali prva velika stvar ove godine je povratak „serijala” Braking Point. Druga sezona u epicentar ponovo stavlja Aidena Jacksona i Devona Buttlera, koji su sada deo F1 cirkusa i voze za isti tim. Što se ustrojstva tiče, nije se puno toga promenilo, pa se radnja prati putem svojevrsnog dokumentarca i isečaka trka u kojima aktivno učestvujete. Pored glavnog, na raspolaganju je i bonus zadatak, a sve se vrti oko zauzimanja određene pozicije ili plasmana ispred naznačenog takmaca. Posle nekih trka, bićete u prilici da razgovarate i sa novinarima, a za vreme trkačkog vikenda preuzimaćete i ulogu šefa ekipe, kada ćete morati da donosite odluke koje se tiču celog tima. Sve ovo nema preveliki uticaj na način „odmotavanja” priče i više je tu da vas u nju uvuče, nego da joj promeni tok. Slična situacija je i sa mejlovima koje dobijate između trka ili objava koje čitate na društvenim mrežama i news portalima. Apsolutno je sve moglo i bez toga. Ostvarivanje boljih rezultata od traženih ne donosi nikakav benefit i čak dodatno može da ukaže na skriptovanost priče. U nekim situacijama to deluje smešno, ali ne umanjuje kvalitet Braking Pointa i nadamo se da na nastavak nećemo, opet, morati da čekamo dve godine.

Kad smo već kod nedorečenosti i propusta, valja napomenuti da ni ovogodišnje izdanje nije lišeno bagova. Doduše, konzolne verzije nisu toliko pogođene i jedino što nam je smetalo jeste inženjer koji se glasom javlja iz pit lanea. Ne samo što često daje redundantne informacije, već i netačne, što u momentu ubija privlačnost i automatski vas teleportuje van imaginarnog sveta Formule 1.

Druga velika stvar je igrački režim F1 World, koji, zapravo, predstavlja sve ono što F1 Life prošle godine nije bio. Naime, ovo sada nije samo mesto koje ćete besmisleno puniti nameštajem i koristiti ga za prikazivanje superautomobila prijateljima (evo gde se kriju) i slučajnim prolaznicima. U pitanju je hub, koji na jednom mestu nudi pristup dodatnim igračkim režimima, ali i multiplayer okršajima. Međutim, prava novost je to što se pod skutima F1 Worlda krije kampanja za jednog igrača, koja je po svom sadržaju i načinu organizacije veoma slična onima iz nekih ranijih igara u serijalima Gran Turismo i Forza Motorsport. Naravno, razlika je u tome što ovde vozite bolid Formule 1, ali bolid koji je moguće ne samo vizuelno ukrašavati, već i tehnički unapređivati. Kompletiranjem „misija” zavređujete iskustvene poene koji vas vode do nagrada, a one do moćnije mašine. Osim koketiranja sa delovima, na raspolaganju je i angažovanje ljudstva i moramo da priznamo da ovo od Codemastersa uopšte nismo očekivali. „Pucali” smo na to da će se implementirati istorijske trke, davno korišćene konfiguracije staza i „promovisanje” pomalo zaboravljenih asova iz prošlosti, ali se to nije dogodilo. Umesto toga, dobili smo igrački režim u kom je toliko lako izgubiti se i „sasuti” nebrojene sate da je to u isto vreme i pohvalno i zastrašujuće. Bez bilo kakve nedoumice, možemo da kažemo da je F1 World (svetla) budućnost serijala F1 i posle više godina jedna prava odluka odgovornih ljudi u Codemastersu.

F1 World nije jedino što je „pozajmljeno” od Gran Turisma i sličnih naslova, pa je, tako, sada tokom online trka od velikog značaja izbegavati nasilničku vožnju. Svim igračima dodeljuje se „bezbednosni rejting”, koji čak može da se primenjuje i u offline trkama. Ruku na srce - ne mora.

Na sve što smo već pomenuli treba dodati i to da je igračima na raspolaganju i klasična kampanja, na čiji izgled i organizaciju smo se prethodnih godina u potpunosti navikli. Sve to zajedno čini da je F1 23 sadržajem najbogatije poglavlje serijala godinama unazad, a tako nešto smo sa oduševljenjem dočekali. Samo oni maliciozni će reći da je u pitanju još jedan inkrement ili recka u Codemastersovom tefteru, ali znajte da takvi ne govore istinu. Možda na samoj stazi nema toliko novina, možda tehničke karakteristike (u paketu sa generičkim zvukom) zaslužuju umivanje, ali ako se smatrate ljubiteljem „najbržeg cirkusa na svetu”, F1 23 ne bi trebalo da preskočite. Ne treba zaboraviti ni to da F1 23 donosi punu podršku za međuplatformsko igranje, što nije bio slučaj sa F1 22, koja je ovu mogućnost dobila naknadno. Isto tako, našminkani su i meniji, koji konačno deluju reprezentativno i omogućavaju vam da se lakše snađete, a tu je i novi soundtrack modernog i dinamičnog ritma.

Da ne ostanemo nedorečeni kada su superautomobili u pitanju, navešćemo da su izgubili svoj igrački režim, te da, sem u F1 World misijama, možete da ih nađete u vožnji na štopericu. Ne podsećaju više na kade na točkovima i prilikom skretanja se više ne zanose toliko, ali rebus i dalje predstavlja to zbog čega su deo F1 priče.

Za kraj, još da napomenemo da pomenuti upravljački model punim sjajem sija na igračkoj konzoli PlayStation 5, jer koristi sve tehničke prednosti kontrolera DualSense. Na „Kutiji” je stvar utoliko nepovoljnija, a o PC-u nećemo ni da pričamo.