Miodrag KUZMANOVIĆ

1. jul 2023.

Najveći majstori horora u svetu video-igara jesu ljudi iz ekipe švedskog Frictional Gamesa. Autori Amnesie, Penumbre i neponovljive SOME, lakonski dominiraju scenom već više od deset godina. Iz nekog razloga, konkurencija se ne trudi da ih oznoji, već beskrajno štancuje jednodimenzionalne gluposti bazirane na jednom od dva moguća scenarija - torture pornu u mentalnoj ustanovi (tzv. „krici u ludnici” podžanr) ili povratniku u ukletu kuću u kojoj škripanje drvenarije krije jezivu tajnu. Da, većina modernih horor igara je zatupljujući krindž, uz časni izuzetak naslova koji su pulp horror podigli na zanatski besprekorni pijedestal. U ovo poslednje spadaju moderni rimejci Resident Evila, jedinih camp naslova strave i užasa koje zaista vredi igrati.

Poslednje dve igre Frictionala, SOMA i Amnesia: Rebirth, ujedno su i najbolje, što je ovaj nezavisni studio dovelo u situaciju da mora da se takmiči sa samim sobom. Napisati bolji narativ od ova dva evergrina bila bi nemoguća misija i za Borislava Pekića, a kamoli za ljude koji, ipak, ne spadaju u talente koji se rađaju jednom u sto godina. Grom, realno, može da udari tri puta u ciljano mesto, ali ga ne treba izazivati, jer može da vas zvekne u glavu. Za novu igru u serijalu Amnesia bila je potrebna promena perspektive, odnosno, paradigme, što je izraz kojim književni kritičari rado gađaju publiku i jedni druge.

Amnesia: The Bunker donosi tu promenu tako što u potpunosti menja tradicionalni koncept linearnih, narativnih naslova koji su proslavili Frictional Games. The Bunker je njihova prva sandbox igra, zapravo, prva sandbox igra sa menadžmentom resursa i monstrumima čije ponašanje nije skriptovano. Ovo je čisti survival horror, koji naraciju dopunjava tenzijom koju samostalno stvarate i samostalno prevazilazite. Svesni da teško mogu da nadmaše sami sebe na polju zapleta i scenarija, autori su rešili da se razbaškare na horizontalnoj ravni, dajući igraču priliku da angažuje mišiće i umne resurse koje do sada nije koristio. Ingeniozan pristup, realno gledajući.

Prvi svetski rat se odigrao dovoljno davno da je istoriju moguće lakirati slojem mistike, bez bojazni da će vas neko optužiti za iživljavanje nad svetlim grobovima. Amnesia: The Bunker počinje grozničavim bekstvom kroz rovove na zapadnom frontu - proleće je 2016. godine, a iako bitka na Somi još nije počela i svet nije spoznao najviše domete horora, vojnici na terenu doživljavaju mini-armagedone na dnevnoj bazi. Francuski vojnik Anri Klemen (Henri Clement u anglofonom prevodu) kontuzovan završava u bunkeru, gde se budi nakon izvesnog vremena blažene komatoznosti. Ovaj bunker nije klasična vatrena tačka sa posadom od nekoliko vojnika, već prostrani podzemni komandni kompleks sa skladištima, spavaonicama, centrom veze i drugim objektima koji se nadovezuju na stare rimske tunele. U tim tunelima je eonima spavalo nešto što je naprasno probuđeno ratom i metežom i sada pravi zulum.

Friško osvešćen i zbunjen, Anri saznaje da su oficiri pobegli i dinamitom uništili izlaz iz bunkera, osuđujući preživele vojnike i nemačke zarobljenike na jezivu smrt. Da bi sačuvao glavu, naš junak mora da pronađe dovoljno jak eksploziv i delove detonatorskog mehanizma i u vazduh digne masu šuta i armature koja blokira put ka spasenju. Stvari koje su mu potrebne, međutim, ili su pod ključem ili uskladištene duboko u nepristupačnim i neosvetljenim sekcijama bunkera, čijim hodnicima, pored agresivnih pacova, baulja i smrtonosna natprirodna zver. U izvesnoj meri, ovaj koncept podseća na Alien: Isolation, s tom razlikom što ovde nikada niste potpuno bespomoćni.

Amnesia: The Bunker je prva Amnesia u kojoj možete da se branite. Naoružani ste revolverom, po bunkeru su posejane ručne bombe, a crafting sistem vam omogućava da pravite i priručno oruđe, poput molotovljevih koktela. To su bile dobre vesti. Loše se tiču činjenice da zver ne možete da ubijete, već samo da je privremeno oterate, nakon čega se vraća bešnja i raspoloženija da se osladi vašim plućima i potkolenicama. Pošto municije, bombi i drugih repelenta imate samo za upotrebu u krajnjoj nuždi, moraćete da se šunjate, krijete i puzite, na šta ste sigurno navikli ako ste dugogodišnji fan serijala Amnesia. Zver ima loš vid, ali odličan sluh, tako da će je trčanje i pravljenje rusvaja rapidno privući, a onda neka vam je maršal Peten na pomoći. Hodnici su uski i često slepi, tako da se pokušaj bežanije isplati samo ako ste očajni, odnosno, nemate nešto čime možete da oterate zverinu. Kao i Xenomorph, i ovaj monstrum koristi šupljine u zidovima radi efikasnog kretanja po lavirintu hodnika i, u principu, može da vas iznenadi iskačući iz bilo kog pravca.

Veći deo bunkera je u potpunom ili delimičnom mraku, koji možete razvejati na nekoliko načina, od kojih nijedan nije idealan. Korišćenje ručne induktorske lampe, koju morate stalno da navijate, proizvodi zvuk koji će privući zver koja plazi u blizini. U sigurnoj sobi, mestu na kome možete snimati poziciju, imate i dizel generator, koji ćete napajati gorivom koje je, takođe, raštrkano po bunkeru. Generator rapidno guta čorbu, ali omogućava neuporedivo lakše snalaženje po podzemnom lavirintu. Pored svetla, obezbeđuje i struju za pumpe i druge mehanizme koji će vam biti neophodni u kasnijem toku igre, tako da u rezervi uvek treba čuvati fricovku ili dve goriva. Naposletku, ako pronađete i iskombinujete krpu, drvenu palicu i gorivo, dobićete baklju kojom, pored osvetljavanja, možete da terate i pacove.

Na grozne glodare ćete nabasavati u „in flagranti” pozama, najčešće prilikom obedovanja leševa vaših ratnih drugova. Neće vas napasti ako ih ne dirate ili uznemirite, što je često neizvodljivo ako zaprečavaju bitan prolaz. U stanju su da vas brzo i lako izujedaju do smrti, ali čak i nekoliko gricova će biti dovoljno da počnete da krvarite, čime ćete privući druge pacove u okolini i zver koja lako nanjuši krv. Možete ih oterati na nekoliko načina, među kojima nema resursno jeftinih - pucnjava, molotovljevi kokteli i ručne granate će ih eliminisati, ali tu je više puta navedena korelacija buke i zveri... Mlataranje bakljom je efikasno, mada privremeno rešenje za taj repati problem.

Generalno gledano, rešavanje problema u igri podseća na šoping kada ste dekintirani i morate da prevrćete svaki dinar dva puta. Pošto su resursi ograničeni, moraćete da vagate da li vam se isplati da ih utrošite ili ćete problem pokušati da rešite na drugi način. Drvena vrata, kojih je bunker pun, recimo, možete da razvalite ručnom bombom ili ciglom, ali šta raditi ako cigle nema, a jedinu bombu želite da sačuvate da biste oterali monstruma? Možete da stvorite buku (trčanjem, recimo), privučete zver i sakrijete se u najbliži budžak, nadajući se da će monster razvaliti vrata u potrazi za vama. The Bunker, do izvesne mere, omogućava slobodu eksperimentisanja.

Ta sloboda je, nažalost, sistemski ograničena. Neke prolaze je, u Metroidvania stilu, moguće otvoriti samo ako imate odgovarajući alat. Vrata zabravljena lancem možete da otvorite jedino korišćenjem klješta za armaturu, do kojih ćete doći nakon ozbiljnih peripetija i pretrage bunkera. Isto važi i za ventilacione otvore, koji zahtevaju nasadni ključ, alatku koja, takođe, nije na izvol’te. Cimaćete se kao magarac dok ne uđete u trag stvarima koje su vam potrebne, a igra se neće preterano truditi da vam to snalaženje olakša.

Fragmente onoga što je prethodilo katastrofi u bunkeru saznajete putem logova, pisama i fotografija koje nalazite usput. Sa narativne strane, Amnesia: The Bunker je prilično solidna, ali, ipak, zaostaje za dometima prethodne dve igre. Taj bleđi narativ uspešno je kompenzovan novom igračkom mehanikom, kao i randomizovanjem resursnih lokacija i četvorocifrenih lozinki za ormariće sa zalihama, koji su drugačiji u svakoj novoj igri. Ovo je, dakle, igra u kojoj vam vodiči na internetu neće biti od preterane koristi, već ćete sami morati da zasučete mozak. Veteranima serijala će se dopasti i poveznica sa Amnesiom: Rebirth - Frictional games je konačno dao indikaciju da njihove igre dele svet i mitologiju, i priznajem da jedva čekam da vidim šta je sledeće na tom zastrašujućem meniju.