Darko MIHOKOVIĆ

1. jun 2023.

Stvaranje nastavaka bilo koje upravljačke simulacije vrlo je nezgodna rabota. Dovoljno je pogledati serijal Tropico i napore uložene da svih šest delova ne bi ličili jedan drugom kao jaje jajetu, pa je, na kraju, rezultat toliko silnog truda, opet, samo, polovičan. U slučaju specijalizovanih upravljačkih simulacija, kao što je Railway Empire, prostor za manevrisanje još je manji, jer železničku mrežu ne možete tek tako preseliti u neko okruženje van istorijskog konteksta. Čast izuzecima, poput prastare Transarctice (taj rimejk želimo da vidimo), ali očigledno je da Kalypso nije imao hrabrosti za drastične promene.

Railway Empire 2 pokriva zlatno doba parnih lokomotiva, tačnije, od dvadesetih godina XIX veka, pa sve do početka XX veka. Dostupne su dve, prilično velike mape - Severna Amerika i Evropa, zapravo, zapadni i centralni deo kontinenta, pri čemu je presek izvršen na vertikali Sarajevo-Budimpešta, tako da od kospleja kralja Milana nema ništa. Igra nudi kampanju od pet veoma dugačkih misija (trebaće vam više sati za svaku), pojedinačne scenarije, sandbox režim sa neograničenom količinom novca, te multiplayer putem interneta.

Mehanika igre se, u suštini, zasniva na konceptu potražnje. Ukoliko gradovima dopremate dovoljnu količinu tražene robe, oni će napredovati i rasti, otvarajući tako potražnju za novim tipovima robe. Meso i žitarice su deficitarna roba u svim gradovima, ali ćete živu stoku moći da dopremate samo ako grad poseduje klanicu i tako proizvodi meso za namirivanje potražnje u drugim gradovima u okviru železničke mreže. Igra ne dozvoljava kreiranje ruta sa više od dve stanice, čak ni kada su u pitanju putnički vozovi. Umesto toga, forsiraju se takozvane presedačke stanice, gde je neophodno izgraditi skladište, ukoliko je u pitanju roba, ili hotel, ako su po sredi putnici, u kome će čekati vezu do ciljne stanice.

Autori su shvatili da je sistem trasiranja pruge i postavljanja signala i skretnica na višekolosečnim deonicama bio suviše komplikovan i neintuitivan, pa su odlučili da ga ovom prilikom pojednostave. Klikom na dve stanice igra će ih automatski povezati, po sistemu najkraćeg mogućeg rastojanja, ne uzimajući teren u obzir, što rezultuje izuzetno skupom i strmom trasom zbog obilja mostova, tunela i zemljanih radova. Tu na scenu stupate vi, u pokušaju da sitnim pomeranjem trase ispratite teren i tako znatno snizite cenu izgradnje. Ipak, najbitnije je što će, kada se jednom odlučite za trasu i označite smerove po kolosecima, igra sama postaviti signalizaciju, predupredivši tako mnoge početničke greške. Nažalost, surova istina je da je ovo jedino bitno što su promenili u odnosu na prethodnu igru.

Iako je prošlo više od pet godina od prvog dela, ne možemo reći da je grafika doživela značajniji fejslifting, ali sve i dalje deluje prijatno za oko, što je i više nego dovoljno za igre ovog tipa. Jedino se može primetiti da su karikirani portreti protivnika i železničkog osoblja iz prvog dela ovde mesto ustupili 3D modelima.

Prvi Railway Empire je među igračima ostao upamćen kao vrlo loša investicija. Naime, po ceni jedne AAA igre dobijali ste samo jednu mapu - SAD, dok ste dodatne države i odgovarajuće lokomotive morali da dokupljujete kroz pregršt DLC-ova. Sada je početni kapital udvostručen, ali teško da će DLC štanc izostati.

Kalypso je ovoga puta prevazišao samog sebe i uspeo da napravi remaster igre iz 2018. godine. Railway Empire 2 ne da ne zaslužuje sufiks „2” u naslovu, nego bi teško mogao da prođe i kao zakrpa, jer ne donosi apsolutno nikakva unapređenja, samo peglanje nekih, usudićemo se reći, bagova iz prvog dela. Ako se prvi put susrećete sa Railway Empire igrama, možete se lepo zabaviti uz solidnu upravljačku simulaciju, ali ako ste već igrali keca, dvojka bukvalno deluje kao drumska pljačka.