Miodrag KUZMANOVIĆ

1. jun 2023.

Dok je strateški orijentisana omladina na PC-u odrastala uz Panzer General i Battle Isle, njihova konzolna braća i sestre imali su Advance Wars. Znam šta mislite dok ih posmatrate sa visokog balkona, odeveni u aristokratski mundir i kaftan - „konzolna seljanija i strateške igre, LOL, šta je sledeće, počeće da nose cipele i da se kupaju? Hahaha, ubijate me, gosn. Hadži-Konstantinoviću!” Zabavno je biti pripadnik rase PC gospodara, ali ponekad valja sići i u narod da biste se uverili da je on so zemlje i da slika nikada nije crno-bela.

Advance Wars 1+2: Re-Boot Camp je rimejk kompilacija prve dve igre iz Advance Wars franšize, Advance Wars (2001.) i Advance Wars 2: Black Hole Rising (2003.), originalno izdate za GameBoy Advance ručnu konzolu. U pitanju su dve, naoko, jednostavne, ali, zapravo, inteligentne potezne strategije, koje bi površni posmatrač, na prvi pogled, definisao kao zezanje za klince, ali bi se razuverio već nakon pola sata. Nintendo svoje igre shvata ultraozbiljno, možda i komično-ozbiljno, jer je ovu kompilaciju odložio na godinu dana zbog sukoba u Ukrajini. Meni je samo taj podatak bio dovoljna motivacija da na duže zasednem uz Advance Wars.

Šta je u ovoj kompilaciji toliko subverzivno da globalna geopolitika utiče na datum njenog izdavanja? Realno, ništa. Obe igre se bave ratovima u nekakvom Cosmolendu, u kome se sukobljavaju snage fiktivnih anime država koje se zovu, ne preterujem, Orange Star, Blue Moon, Yellow Comet, Green Earth i Black Hole. Disproporcija između utegnutog, poteznog gejmpleja na mapama sa kvadratnom osnovom i sprdačine od zapleta je zjapeće mamutska. Na PC-u, tako koncipirane igre nikada nisu postojale ili ih makar ja nisam video. Između bitaka, Advance Wars nudi sate lupetanja u stilu japanskih crtanih filmova koje ne želim da prepričavam, da ne bih nehotice kolabirao od krindža.

Strateška osnova igre je mnogo ozbiljnija i u velikoj meri podseća na stilizovanu, šarenu varijantu Battle Islea. Osvajate teritoriju, regrutujete tenkove, pešadiju, nekoliko vrsta artiljerije, transportere, brodove, podmornice, lovce i bombardere... Prva igra ima nešto jednostavnije misije, ali druga, čak i na normalnom nivou težine, može ozbiljno da preznoji čak i vrlo iskusnog stratega. Kretanjem i borbom, jedinice troše zalihe, koje morate popunjavati da ofanziva ne bi zapela. Doduše, neke misije imaju puzzlični karakter, sa zadacima koji se svode na brzu diverziju ili zez, umesto na uništenje protivnika i osvajanje njegovog štaba. U igri postoji mnogo misionih modifikatora koji nisu univerzalno aktivni, već vam se serviraju po potrebi - fog of war, na primer, nije deo svakog scenarija.

Kampanje obe igre sastoje se od fiksnih misija, čiji redosled često možete sami da birate. Značajan deo većine misija je osvajanje gradova, koji vam u svakom potezu plaćaju porez za regrutaciju jedinica, a služe i kao utvrđene baze koje ih pasivno popravljaju nakon borbenih oštećenja. Možete ih osvajati isključivo lakom ili teškom pešadijom, koja svoju ranjivost kompenzuje i mogućnošću za kretanje po planinskim kvadrantima, gde tenkovi i transporteri ne mogu da priđu. Na terenu postoje i baze kopnene vojske, aerodromi i luke, gde jedino možete da pazarite sveže jedinice. Značajan strateški činilac su i komandanti, koje možete da birate pre početka misije. Svaki od njih ima jedinstvenu specijalnu sposobnost, čiji se merač lagano popunjava tokom misije. Mali Andy, defaultni lik u prvoj igri, ima sposobnost ograničene instant popravke svojih snaga, mada ima i mnogo boljih specijalki, poput one koja vam daje opciju da u jednom potezu sa svakom jedinicom odigrate dva puta.

Iako izgleda kao sprdnja za omladinu, Advance Wars 1+2: Re-Boot Camp je sve, samo ne mačji kašalj. U pitanju je kompleksni, potezni strateški serijal, koji treba vrlo ozbiljno shvatiti i navoditi kao pozitivan primer za žanr koji mnogi smatraju potpuno stranim za svet konzola.

PRETHODNI TEKST Darkest Dungeon II

SLEDEĆI TEKST Final Fantasy Pixel Remaster / I-VI Bundle