Vladimir PISODOROV

1. maj 2023.

Napretkom bežičnih tehnologija komunikacije dobili smo mogućnost da na jednostavan način delimo sadržaj između uređaja. Tu se, naravno, misli i na takozvano mirrorovanje, odnosno, kopiranje sadržaja koji se „vrti” na jednom uređaju na drugi. Na ovaj način, ono što se dešava na ekranu, na primer, mobilnog telefona, lako možete da prikažete na televizoru ili monitoru kompjutera, a o praktičnim primerima primene ne treba dodatno trošiti reči.

Iako je ova mogućnost sa nama odavno, pojavio se problem koji, naizgled, nije lako rešiti. Vodeće kompanije forsiraju interne protokole kad je prenos podataka na ovaj način u pitanju: Google preferira Chromecast, Apple AirPlay, Wi-Fi Alliance Miracast... Tehnologije, u najvećem broju slučajeva, nisu međusobno kompatibilne, a ako ne funkcionišete u konzistentnom sistemu uređaja, veoma brzo možete da se nađete u problemu. Tada ili posežete za kupovinom dodatnih uređaja koji će omogućiti kompatibilnost ili tražite eksterna softverska rešenja koja će vam pomoći da prebrodite krizu.

LetsView je jedan od takvih projekata, programska alatka koja ima namenu da pomiri nepomirljivo i omogući vam da bez puno muke delite sadržaje ekrana između različitih uređaja. Njegovi autori tvrde da gde god da se nalazi ekran, tu je i LetsView da vam pomogne da do njega prebacite sadržaj. Zamalo da ova tvrdnja bude u potpunosti tačna, jer ovaj program ima verzije za Android, iOS, Windows, macOS, pa čak i „pametne” televizore. U ovom momentu, sigurno se pitate, kada je sve već tako, zbog čega smo rekli da je tvrdnja autora zamalo tačna. Zato što su, nekim slučajem, zapostavljeni korisnici Linuxa, dok je podrška za „pametne” televizore ograničena na one koji mogu da pristupe Google Playu. VIDAA, webOS i ostale platforme, ma koliko bile rasprostranjene, nisu podržane.

Osim što je u osnovi besplatan, LetsView ima još jednu prednost koja ga izdiže od konkurencije - izuzetno jednostavno se koristi. Praktično, jedini zahtev koji se postavlja pred korisnika je da obezbedi da svi uređaji između kojih će se vršiti komunikacija budu povezani na istu bežičnu mrežu. Mirrorovanje je moguće čak i onda kada uređaji nisu na istoj mreži, ali o tome ćemo nešto kasnije. Postavljanje u rad je do te mere olakšano da ne samo da nije potreban nalog, već ni bilo kakvo „prijavljivanje” na samom uređaju, pa, čak, ni dodeljivanje naziva. U momentu kada podignete program i odaberete Wi-Fi mrežu, sa osnovnim podešavanjima ste završili. Svi uređaji na kojima je instaliran LetsView pojaviće se u listi na početnom ekranu i dovoljno je da kliknete na onaj sa kojim želite da ostvarite vezu, kako bi došlo do transfera sadržaja. Konekcija je dvosmerna, pa, tako, možete da odaberete da li želite da na početnom uređaju primate ili da sadržaj šaljete. To automatski znači da ono što radite na kompjuteru može da bude vidljivo i na ekranu mobilnog uređaja, što je dobrodošao bonus.

Kada je Android u pitanju, uređaj koji „emituje” sadržaj destinacija je koju treba da posetite kada je kvalitet slike u pitanju. Osim rezolucije, može da se bira i (uslovno rečeno) bitrate, pa čak i kvalitet grafike za vreme igranja igara. Tu je i opcija da se odabere izvor zvučnog signala: to mogu da budu sistemski zvuci ili ono što dolazi sa mikrofona. Ukoliko dođe do bilo kakvih problema i uređaji se ne nađu na pomenutoj radnoj listi, postoje i alternativni načini koje možete da probate ne bi li se uspostavila konekcija. Svakom uređaju biće dodeljen četvorocifreni PIN, a tu je i mogućnost da se skenira QR kôd sa ekrana uređaja sa kojim želite da obavite povezivanje. Ono što u celoj priči nekima može da predstavlja problem jeste pitanje bezbednosti. Autori ne spominju na koji način se obavlja zaštita konekcije (ako se uopšte obavlja) od neželjenih pogleda, ali ne ostavljaju ni mogućnost da se obavi njena zaštita lozinkom. U kućnim uslovima ovo nema preveliki značaj, ali nije moglo a da se ne pomene. S druge strane, autori zadržavaju pravo analize korišćenja, a to na toliko različitih načina može da bude zloupotrebljeno da bi njihovim nabrajanjem polako skliznuli u teorije zavere.

Kada se pokrene mirrorovanje, sadržaj na odredišnom uređaju može da se prikazuje u posebnom prozoru, ali i preko celog ekrana (iz njega „izlazite” pritiskom na taster ‘Esc’). Pored toga, na raspolaganju su i neke dodatne mogućnosti, od kojih, pre svih, treba da se istakne olovka koja po ekranu može da „piše” u šest različitih boja. Radni prozor može da se postavi ispred ostalog sadržaja na desktopu, a tu je i mogućnost da se snimi screenshot (u PNG ili JPG formatu). Gde je mogućnost „čupanja” sadržaja ekrana, tu je i opcija da se „prezentacija” snimi u video-obliku. Za razliku od screenshotova, video-snimci mogu da se zabeleže u čak sedam različitih formata (podrazumevani je MP4, a tu su još i WMV, MOV, FLV, ASF, TS i GIF). Dozvoljeno je definisati i kvalitet video-snimka, odabirom jednog od tri postojeća šablona: Low, Standard i High. Šlag na tortu je podatak da, kako bi sve išlo dovoljno glatko i bez problema, mogu da se angažuju resursi grafičke kartice, to jest, da se u vatru baci hardverska akceleracija. Pomenuli smo da prilikom postavljanja u rad nije neophodno uneti naziv uređaja, međutim, ako to baš želite, iz sekcije sa podešavanjima moguće je i to. Tu je i odabir načina renderovanja sadržaja: D3DX, D3D i GDI i još nekolicina uredno sortiranih i lako dostupnih funkcija.

Pored klasičnog mirrorovanja, LetsView podržava i castovanje sadržaja, ali će vam za tako nešto biti potrebno programsko rešenje koje podržava DLNA protokol. Ovu funkciju, između ostalih, podržavaju VLC media player, Kodi, MediaMonkey... Priča o mogućnostima LetsViewa ovde se ne završava, pa valja istaći da je moguće i brzo deljenje fajlova između Android mobilnih uređaja i PC-a, ali i još jedna stvar koja može da se pokaže veoma korisnom. Naime, iako programeri nisu imali nameru da svog pulena stavljaju u ravan za programima kao što su TeamViewer ili AnyDesk, u neku ruku poređenje je neizbežno. Veoma je zanimljivo to što korisnik može da „preuzme” kontrolu nad desktop mašinom koristeći mobilni uređaj. Bukvalno je moguće pomeranje kursora miša, kao da se nalazite ispred monitora, pokretanje programa, pristupanje sekciji sa podešavanjima i tome slično. Iako u meniju postoji naznaka da je tako nešto moguće, obrnuta situacija ne figuriše kao mogućnost, barem mi tako nešto nismo bili u prilici da postignemo. Zbog čega je to tako treba potražiti u činjenici da je autorima cilj bio da od mobilnog uređaja izrade svojevrsni daljinski upravljač, ali su u tome malo preterali. Kontrola mobilnog uređaja od strane stone mašine nije stvar koja je toliko zanimljiva većini korisnika, ali moramo da stavimo ogradu.

Ona dolazi zbog toga što različite verzije programa donose različite mogućnosti i njihov spektar nije isti. Postoji još jedna stvar koju je važno apostrofirati, a to je da sistem ume da bude prilično mušičav kada je ostvarivanje konekcije u pitanju. Da se ne razumemo pogrešno, kada jednom ostvarite vezu, sva je prilika da nikad više nećete iskusiti probleme, niti da ćete imati zamerke na fluidnost rada ili kvalitet prikaza. Sve ovo su stavke koje govore u prilog programu. Ipak, ne možemo a da ne spomenemo da do zaključenja broja na našoj test mašini nismo uspeli da uspostavimo vezu između PC-a i iPhonea, koji je, uzgred, bez ikakvih problema sarađivao sa Android tabletom. Opet, isti taj Android tablet nikako nije uspevao da do PC-a prosledi datoteke koje smo odabrali, a u ublažavanju glavobolje nije nam pomogao ni prilično opširan online help, koji obrađuje brojne nemile situacije u kojima možete da se nađete. Ovde ne možete da se oslonite na nas i jednostavno ćete morati da testirate sistem u svom radnom okruženju.

Na početku smo rekli da LetsView preferira konekciju između uređaja u istoj mreži, ali da je moguća i komunikacija izvan ovih okvira. Za to se koristi plug-in Remote Cast, koji stiže sa prilično velikim ograničenjem - svaki minut ovakve konekcije se plaća! Pritom, morate da imate i aktivan nalog na zvaničnom sajtu. Kad smo već kod plug-inova, naglasićemo i to da se oni preuzimaju direktno iz programa, ali da ih je trenutno samo dva. Pored Remote Casta tu je još i Drawing, komplement koji proširuje funkciju „obične” olovke i nudi mogućnost ucrtavanja jednostavnih geometrijskih oblika, strelica, rada s tekstom i tako dalje.

Iako se u pojedinim situacijama „ponaša” svojeglavo, LetsView za „dž” nudi jedan od najjednostavnijih načina za mirrorovanje sadržaja između različitih vrsta uređaja. Okruženje je brzo, upotreba je jednostavna, kvalitet slike je više nego zadovoljavajući, pa, gotovo da ne postoje razlozi zbog kojih biste „legli” na kočnicu. Realan problem moglo bi da predstavlja pitanje bezbednosti, ali ćemo procenu nivoa pretnje, ipak, ostaviti vama.