Marko VASILJEVIĆ

1. april 2023.

Pred nama je sci-fi domaće proizvodnje, koji kombinuje soulslike elemente sa primesama metroidvanije i opštim vajbom Returnala. Priča prati tim za istraživanje vanzemaljskih oblika života, kome se dešava „jedna u milion” situacija da, zapravo, dobiju priliku da ispune svoju misiju. Nažalost, određeni odnosi i likovi ostaju površni ili nedorečeni, što oduzima od ukupnog utiska. Priča i atmosfera vrte se oko misterioznog objekta koji se pojavio u našoj orbiti, od milošte nazvanog tetraedar, jer ima taj geometrijski oblik, pa odabrana ekipa kreće da ga istraži. Sve momentalno odlazi dođavola, jer nešto celu posadu teleportuje na nepoznatu planetu. Nastavak priče pratimo iz ugla Kate, inženjera-naučnice, koja mora da pohvata konce čitave situacije dok pokušava da otkrije šta se desilo njenoj posadi i koju tajnu krije svet u kome se obrela.

Da u tome svemu i uspe, moraće da se osloni na svoj intelekt jednako koliko i na hrabrost. Srećom u nesreći, nešto od opreme je preživelo „tranziciju”, pa Kata može da se skrpi za jednu „mačetu” i puškicu koju je sama spravila. Tu je i sijaset gadžeta koje konstruiše nakon što malo prouči floru i faunu nove, negostoljubive planete. Zahvaljujući sklonosti ka nauci, uz malo mućkanja glavom i istraživanje nivoa, Kata ima sasvim fin „arsenal” za hvatanje u koštac sa neprijateljskim stvorenjima, kojih, naravno, ima mnogo, iako im manjka raznolikosti. Korišćenje tog narativnog sloja, gde se „naučnim” zaključcima širi dijapazon mogućnosti glavnog lika, prilično prija i čini smislenim sve što Kate može da radi.

Većina tih mogućnosti vrti se oko analize okruženja i pomenute puške koja koristi četiri režima rada, odnosno, ima četiri elementarna napada. Električni je zgodan, jer zap-zap napadi postaju još bolji ako su alieni u vodi ili natopljeni kišom. Vatra je nezamenjiva kada je neophodno napasti „vruće” tačke na neprijateljima i okolišu, koje će eksplodirati uz mastan bonus. Kada analizirate malo dalje, koristićete bio-materijale da pravite i ledenu štetu, koja može i da zamrzne neprijatelje. Na sve to dolazi i kiselina/pumparica režim. Svi ovi oblici napada deluju i na protivnike i na okoliš, pa će, tako, recimo, vatrena šteta biti superkorisna i potrebna prilikom borbi na zaleđenim barama.

Postoji nekoliko varijanti neprijatelja i nisu sve preterano opasne. Sličnost sa souls igrama izražena je kada se borite protiv bossova (bilo u mini, bilo u „full” varijanti). Nije preteško „provaliti” patterne po kojima napadaju, ali su borbe i pored toga relativno teške, jer prilično zavise od preciznog nišanjenja i više smo se cimali da se naviknemo na kontrole, nego da skontamo kako da doakamo satrapima od više tona žive vage. Kako igra odmiče, levelovanje vaših pasivnih bonusa i prikupljanje gadžeta drastično obaraju težinu igre u odnosu na sam početak, koji će ponekad znati i da frustrira nestrpljive igrače. Respawn je rešen na mnogo puta viđenu foru - ovde umesto logorskih vatri tu ulogu imaju nekakvi monoliti. Vaše vaskrsenje podrazumeva i respawn svih neprijatelja, ali barem sve zadatke koje ste uspešno obavili ne morate ponovo.

Scars nema nekih preteranih vrlina, niti previše značajnih mana, osim jedne koja će vam baš gurati viljušku u oko. Animacija naše Kate nije na nivou koji bismo voleli da vidimo. Još strašnija od toga je njena „gluma”. Ne mislimo na glas koji je okej, nego na njen izraz lica koji će i u situacijama najvećeg užasa i neizvesnosti izgledati jednako ekspresiji blazirane šalterske službenice. Na razne sitne zamerke ćemo zažmuriti, jer u pitanju je, ipak, delo domaćih autora koji, pritom, ne traže AAA cenu za svoj naslov koji to i nije. OK naučnofantastična priča, sa povremenim izazovima i težinom koja varira, u ne baš savršenoj tehničkoj izvedbi, posebno na konzolama prethodne generacije. Ako ne očekujete previše i ne gledate prečesto u lice Kate, kojoj pogled luta u nekim daljinama nezainteresovanosti, ovo je sasvim solidna zabava za par popodneva. Ako vam souls igre ne idu od ruke, biće to i neko popodne više.