Vladimir PISODOROV

1. april 2023.

Awaceb je maleni razvojni studio iz Montreala, čiji je koosnivač poreklom sa Nove Kaledonije. Ljubav prema rodnoj grudi preneo je na kolege, ubedivši ih da stvore akcionu avanturu inspirisanu predelima, ljudima i običajima ovih tropskih ostrva.

U centru priče nalazi se devojčurak po imenu Tchia, koja, tek što je ušla u pubertet, otkriva da ima specijalne moći - prenoseći dušu „skače” iz jednog živog bića u drugo, pa čak i iz predmeta u predmet. Ljudi su joj zabranjeni, ali je zato na raspolaganju tridesetak životinja i preko sto objekata, a u oba slučaja preuzima njihove osobine i koristi ih za rešavanje zadataka. Zaplet je krajnje trivijalan, a priča se vrti oko kidnapovanja njenog oca od strane lokalnog tiranina. Tchia, naravno, kreće u misiju oslobađanja.

Tchia je akciona avantura u open world okruženju, u kojoj akciju pratimo iz trećeg lica. Devojčurak je toliko okretan i sposoban da joj nikakav problem ne predstavlja korišćenje improvizovanog padobrana, splava, plivanje, ronjenje, ali i pentranje po okolnim planinčinama i drveću. Izvodeći teže pokrete, umara se, a ako ostane bez energije, pada u nesvest i budi se pored najbliže, „otključane”, logorske vatre. Slično kao u Assassin’s Creedu, potrebno je pronalaziti strateške tačke koje će vam omogućiti da dobro osmotrite okolinu i upoznate se sa resursima i sporednim misijama u blizini. Pomenuti splav koristi se za brzo savladavanje deonica, a to može da se obavi i u instant maniru, uz prethodno otkrivanje lokalnih luka. U igri se pojavljuje gomila NPC-a sa kojima, nažalost, ne možete slobodno da komunicirate, jer je kompletna interakcija skriptovana.

Problem na koji možete da naiđete je u tome što je navigacija unekoliko otežana zbog mušičavog sistema koji igrača obaveštava o lokacijama misija, mestima na kojima se nalaze važni predmeti, NPC-i i tome slično. Nasuprot svim važećim šablonima, ne postoji prikaz dužine puta, a ponekad ni tačnog mesta oblasti koju tražite, pa ćete mapu često morati da držite na ekranu u njenom mini-obliku. Sledeća stvar koja nam se nije svidela je to što su zadaci veštački „nagojeni”, pa kada konačno stignete iz tačke „A” u tačku „B”, saznajete da morate da „overite” još nekoliko tačaka pre nego što se konačno vratite na polazište i završite misiju.

S druge strane, Tchia tokom tabananja okolišem toliko toga može da radi, da će vam retko kad biti dosadno. Na raspolaganju je sijaset mini-igara, među kojima su čak i trke, sviranje ukulelea, ritmičke deonice, zagonetke i tako dalje. Inače, ukulele možete da zasvirate u bilo kom momentu, čisto radi zabave, ali i da biste summonovali životinje, promenili doba dana ili izmenili vremenske prilike.

Igra je, očigledno, namenjena mlađim naraštajima, iako joj je pribodena PEGI 12 značka. Da bi uživali u igri, junoše će morati dobro da savladaju čitanje engleskog jezika, jer voiceover nije moguće promeniti. Kako bi igra u potpunosti odisala originalnim šmekom, NPC-i se isključivo koriste francuskim i jezikom Drehu. Dijalozi nisu preterano komplikovani, pa mesta za varenje sopstvenim tempom ima, ali opet...

S obzirom na to da je na igri radilo svega dvanaest ljudi, nije nikakvo čudo što je njen razvoj trajao gotovo tri godine. Sve je umotano u simpatično crtano-stripsko okruženje, koje u pojedinim momentima oduševljava, dok povremeno nije najsjajnije. Tu je i prilično velika hardverska zahtevnost, „bubice” koje povremeno isplivavaju na površinu, ali i neoptimizovanost koja će, srećom, samo povremeno kvariti uživanje u ovom naslovu. Na kretanje i kontrolu glavnog lika nemamo veće zamerke, baš kao ni na položaj kamere.

Osim ako niste početnik u open world igrama, gnušate se nasilnih naslova, a pritom ste iz nekog razloga vezani za Australiju i njenu okolinu, malo toga će vas naterati da doterate igru do kraja. To je prava šteta, jer u potpunosti podržavamo ono što je autorski tim želeo da postigne, iako je u tome je uspeo samo delimično.