Nikola JEVREMOVIĆ

1. april 2023.

U svetu praznoglavih simulacija, gde upravljamo benzinskom pumpom ili spiramo štroku šmrkom, ne pitamo se kome bi palo na pamet da bi i trkeljisanje na granici bila pogodna rabota za igru, već kako to da je nije bilo ranije? Contraband Police ovu neistorijsku nepravdu ispravlja, a svoju pripadnost ovom čudnom žanru, za koji su, mahom, odgovorni Poljaci, potvrđuje generičkom i ružnom grafikom. Međutim, igra ima kec u rukavu, jer je smeštena u 1981. godinu, na obodu fiktivne komunističke države Acaristan, pa u tom ruhu grdna grafika, uz poljsku sinhronizaciju, poprima i neku vrstu šmeka.

Službu počinjete dolaskom na granični prelaz, gde ćete natući šapku komandira granične policije. Vaš prethodnik se, zbog šurovanja sa švercerima, rekreira u kamenolomu, što bi trebalo shvatiti kao upozorenje. Posao, koji obavljate iz prvog lica, sastoji se od jasno utvrđenih procedura, a uspeh će zavisiti od toga koliko ste temeljni. Tokom radnog vremena, podizaćete rampu za tri do četiri vozila (mahom marke Polski Fiat, tj. Polonez, kako su mu svojevremeno tepali). Prvo proveravate ispravnost dokumenata - da li se ime i broj pasoša podudaraju sa onima na vizi, kao i da li je on još uvek važeći. Nakon toga, pristupate proveri vozila. Pod svetlom UV lampe gledate felne, branike, filter za vazduh ispod haube, tapacirung... Ukaže li se negde odgovarajući simbol, prihvatate se brice ili nekog masivnijeg alata i „kopate” dok ne nađete nešto pogano. Oni koji prevoze teret posebna su priča, jer su u obavezi da imaju popis onoga što prevoze, pa morate da se postarate da se sve sa spiska u broj podudara sa sadržajem prtljažnika. Čak i da svi ovi kriterijumi budu zadovoljeni, ulaz u zemlju moraćete da uskratite pojedincima iz susednih država koje je rukovodstvo označilo kao neprijateljske.

Dobro ispoštovan pravilnik doneće vam profit, dok će vam propusti biti naplaćeni. Stoga, budite pažljivi, jer je upravljanje lovom bitan aspekt igre. Sa njom trgujete (neretko i sa samim klijentima) i popravljate dotrajale alatke, ali i nadograđujete svoj granični prelaz. Bolja kamp kućica gde spavate, jači arsenal za kolege, noćni čuvar za pritvorsku jedinicu, brža službena šklopocija, sve to će i te kako doprineti vašoj efikasnosti.

Monotonija, koja je neminovna kod repetitivnih naslova ovog tipa fino se seče time što niste samo na jednom mestu. Osim rampe, put će vas, posle radnog vremena, navoditi na još osam drugih lokacija na mapi. Redovno ćete prestupnike voziti do logora (pardon, radnog kampa), njihovu zaplenjenu robu predavati policiji i kupovati opremu u lokalnoj radnji. Još jedno iskakanje iz uobičajenog šablona simulacija pruža i postojanje pričice. Da, vetrovi promena duvaju oko granice, a sa njima dolaze naoružani pobunjenici koji bi da svrgnu režim kome služite. Ne samo da će vam postavljati zasede usput, već će povremeno i otvoreno jurišati na vašu bazu. Ono bolje naoružanje za kolege što pomenusmo tada će naročito biti od koristi. U jednom trenutku, revolucionari vam čak i nude da se pridružite. Za ovolikim narativnim iskorakom, realno, nije bilo potrebe, tako da nam izdaja velikog vođe nije bila ni na kraj pameti (do ’89.-te se možda i predomislimo, ali dotle... živio drug Acarov!).

Iz minulih redova, možete da naslutite da je Contraband Police, iako tako izgleda, ipak nešto više od klasične „poljacije” (poljska simulacija), te da može da legne i onima koji takve igre ne vole. Nažalost, to nije slučaj, jer je igra prokleto neoptimizovana! Redovno se dešavalo da prilikom prebrojavanja džakova jedan prosto neće da se uvrsti na spisak, bez obzira na manijačko kliktanje. Takođe, kontrole su neprecizne, što će naročito zasmetati kada pod paljbom mišem treba da potrefite ključ od vozila, kako biste zbrisali... Nije baš po volji ni to što jednolična grafika orijentaciju bez mape čini gotovo nemogućom. Takve brljotine ozbiljno su narušile utisak.