Vladimir TRAJKOVIĆ

1. februar 2023.

Neposredno pred predstavljanje nove, Ada generacije GeForce kartica, širom interneta pronela se informacija da će model RTX 4080 biti predstavljen u dve verzije, koje su međusobno poprilično različite po pitanju specifikacija, pa posledično i očekivanih performansi. Ovakva nepopularna praksa nije strana Nvidiji (setimo se modela GTX 1060 sa tri i šest gigabajta memorije), ali nije viđena već godinama. Razlog omraženosti ovakve poslovne politike kod korisnika leži u tome što se oni manje informisani mogu smatrati obmanutim, jer označavanje različitih proizvoda identičnim oznakama, uz, eventualno, razliku samo u nekom neupadljivom sufiksu zaista kupca može da dovede u zabludu. Srećom, virtuelno „drvlje i kamenje” kojim se rezignirana armija potencijalnih kupaca ostrvila na Nvidiju širom interneta, dovela je do toga da je „RTX 4080 12G” momentalno povučen iz svih najava, pa je predstavljena samo jedna verzija kartice sa oznakom RTX 4080.

No, specifikacije slabijeg modela u potpunosti su zadovoljavale kriterijume koje je Nvidia sama sebi postavila za sledeći model u nizu, tako da je doneto solomonsko rešenje i nesuđeni „RTX 4080 12G” je ćutke i bez mnogo pompe dobio novu oznaku - RTX 4070 Ti. Same oznake, ipak, ne znače ništa u praksi, tako da će ovaj, inicijalno neuspešni marketinški potez vrlo brzo biti zaboravljen, jer nova kartica, kako god je nazivali, nikako nije hardver za potcenjivanje.

Nvidia GeForce RTX 4070 Ti

Grafički procesor koji se ugrađuje na kartice sa oznakom RTX 4070 Ti označen je sa AD104. Ovaj čip ne predstavlja nikakvu „osiromašenu” verziju jačih modela, već je izvorno projektovan sa ovakvim specifikacijama i koristi sve raspoložive resurse. Izrađen je u proizvodnom procesu od četiri nanometra, baš kao i AD103 koji koriste modeli RTX 4080/90, a raspolaže sa pet aktivnih klastera za grafičku obradu (GPC), 30 teksturnih klastera (TPC), 60 streaming procesora (SM) i isto toliko RT jezgara. Među gotovo 36 milijardi ugrađenih tranzistora koji zauzimaju površinu od 295 kvadratnih milimetara našlo se mesta i za 240 Tensor jezgara, kao i isto toliko teksturnih jedinica, dok je broj rasterskih jedinica 80, a ukupan broj CUDA jezgara 7680.

Širina memorijske magistrale nastavila je Nvidijinu praksu „racionalizacije”, pa je svedena na svega 192 bita.Memorijski podsistem sastoji se od šest 32-bitnih memorijskih kontrolera koji su povezani sa 12 gigabajta radne memorije. Kartica koristi GDDR6X čipove, koji u velikoj meri nadomešćuju ograničenja uže magistrale u odnosu na ekvivalentni model prethodne generacije (RTX 3060 Ti), ali ne treba zanemariti i više nego desetostruko veći kapacitet L2 keš memorije (48 naspram četiri megabajta), tako da, uprkos brojkama koje, na prvi pogled, ne ulivaju poverenje, RTX 4070 Ti nema čega da se postidi kada je memorijski protok u pitanju.

Potrošnja struje prati trend povećanja, tako da je uobičajena potrošnja deklarisana na 285 vati, ali kako je to vrednost propisana za referentni model, koji postoji samo „na papiru”, u praksi treba očekivati za koju desetinu vati višu potrošnju kod fabrički overklokovanih modela.

Specifikacije obećavaju, ali praksa je jedini sudija svakom parčetu hardvera. Vreme je da se upoznamo sa konkretnim modelom kartice i vidimo kakve performanse nudi.

Asus TUF RTX 4070 Ti O12G Gaming

Kartice koje pripadaju seriji TUF nisu najbolje što Asus ima da ponudi, ali su definitivno na prvom mestu kada se uporedi odnos uloženog i dobijenog, barem kada su u pitanju njihovi proizvodi. To što modeli iz ROG/Strix serije pripadaju višoj klasi, nikako ne znači da je TUF skroman i da zaostaje za konkurencijom - naprotiv. Izuzetno kvalitetna i robusna hardverska osnova glavna je karakteristika ovih modela, dok je skromniji jedino po pitanju LED osvetljenja, a što je po našim aršinima samo dodatni plus.

Naponska sekcija sastoji se od 13 faza, od kojih 11 napaja grafički čip, a dve su zadužene za napajanje memorije. Iako je ovo tek prosečna naponska sekcija, ako sudimo na osnovu broja naponskih faza, njene komponente su vrhunskog kvaliteta i nikako ne mogu da se okarakterišu kao prosečne, jer, recimo, kondenzatori imaju deklarisani radni vek od 20 hiljada časova, pri temperaturi od 105 stepeni. Ovakvim kondenzatorima, na primer, ne raspolaže nijedna matična ploča namenjena kućnoj upotrebi, ma koliko kvalitetna i skupa bila.

Deklarisana maksimalna potrošnja struje unekoliko prevazilazi 300 vati, za šta bi kartici bila dovoljna dva osmopinska naponska konektora, ali Nvidia insistira na upotrebi novog, 16-pinskog naponskog konektora koji je ugrađen i kod ovog modela. Srećom, za vlasnike napajanja dovoljno jakih da poteraju ovu zverku, a koja nisu „ganc” nova, u pakovanju se isporučuje i adapter koji omogućava povezivanje tri klasična „osmopinca” sa novim tipom konektora.

300 vati svakako nije malo i toplotu koju AD103 generiše tokom rada nije baš jednostavno obuzdati. Za to se stara masivni kuler koji se sastoji od šest toplotnih cevi, prožetih mnoštvom „rebara”, a u zadatku mu pomažu i tri ventilatora, od kojih se onaj središnji vrti u suprotnom smeru, čime se stvaraju dodatne vazdušne turbulencije i ubrzava proces toplotne razmene. Ovakva rashladna konfiguracija obezbeđuje radne temperature od oko 65 stepeni u OC radnom režimu, odnosno, za oko pet stepeni više u Quiet režimu. U oba slučaja, kuler je prilično tih, a u Quiet režimu gotovo potpuno nečujan. Izbor radnih režima obavlja se uz pomoć fizičkog prekidača smeštenog na gornjoj ivici kartice. Sama štampana ploča nešto je kraća, ali joj masivni backplate pomaže da ne bude preopterećena težinom kulera, pa nema ni najmanjih naznaka uvijanja i krivljenja kartice pod sopstvenom težinom.

Uprkos gabaritnom rashladnom sistemu i činjenici da kartica zauzima tri slota u kućištu, a pritom njena dužina prevazilazi 30 centimetara, ona ipak ne deluje preterano glomazno po današnjim standardima... ili nam je, prosto, subjektivni utisak da je sve što je manje od behemota zvanog RTX 4080/90 sasvim prihvatljivo i kompaktno.

Za razliku od referentnog, ali i većine modela drugih proizvođača, ovaj TUF na raspolaganju ima jedan HDMI 2.1 konektor više, čime je broj video-izlaza porastao na pet. Ipak, ograničenje samog čipa svodi maksimalni broj podržanih monitora na četiri, tako da će jedan od portova morati da ostane neiskorišćen.

Na konstrukciju, funkcionisanje i ukupan utisak u radu ovog modela nemamo baš nikakve primedbe. Kao i mnogi drugi modeli serije TUF, i ovaj je baš po našoj meri - tih, hladan, brz i bez iritantnog LED šareniša, iako stidljivo nudi i tu mogućnost, ali u vrlo elegantnom izdanju kroz svetleći logotip TUF.

Između dve klase

Pometnja koja je nastala inicijalnom idejom Nvidije da ovu karticu označi sa RTX 4080, ipak, nije bila bez razloga. Performanse koje ovaj model pruža donose toliki skok u odnosu na prethodnu generaciju, da u nekim situacijama on nadmašuje čak i RTX 3090 Ti. Prosto, ova kartica je „ispala” bolja od očekivanog, a što je Nvidia htela da iskoristi tako što će je „progurati” u visoku klasu. Ipak, uprkos impozantnim rezultatima, RTX 4070 Ti ne može a da barem malo ne plati cenu neprirodno uske magistrale za ovu klasu kartica, tako da mu performanse disproporcionalno opadaju u rezoluciji od 4K u odnosu na najjače modele prethodne generacije, ali i u odnosu na RTX 4080, sa kojim je zamalo podelio oznaku i pripadnost klasi. Takođe, konkurencija ne spava, tako da je odluka o „spuštanju” u klasu ispod, ispostaviće se, bila sasvim razumna.

RTX 4070 Ti nudi zaista odlične performanse, pa uprkos tome što postoje i bolji izbori za igranje u 4K, verujemo da će 99 odsto igrača biti i više nego zadovoljno njegovim performansama i u ovoj rezoluciji. Naravno, svaku nižu rezoluciju, ova kartica će prosto „oduvati” trocifrenim brojem frejmova, bez obzira na grafička podešavanja i igru koju pokreće. Nažalost, skok u performansama doveo je i do skoka u ceni u odnosu na prethodnika, tako da je i ovde reč o ceni iskazanoj četvorocifrenim iznosom u evropskoj valuti, barem na našem tržištu.