Marko VASILJEVIĆ

1. februar 2023.

Teški rifovi, teškoga metala. Sasvim dovoljno da podignemo desnu obrvu, dok poput Herkula Poaroa gladimo brk. Šta još imamo tu? Kreiranje špilova, roguelite mehanika, stripska estetika? Ženo, daj starke i trzalice, vidimo se za mesec dana.

Retko kada se desi da se elementi gameplaya tako lepo izmešaju i slože da sve deluje kao izuzetno utegnut bend, a ovo je jedna od takvih igara. Iako repertoarski ne donosi žanrovske pomake, u pitanju je svirka koju ne želite da propustite. Pričica je šablonski nemaštovita, ali to vam neće smetati ni najmanje. Bez da spoilujemo detalje, otvara se nekakav portal, prodiru nekakvi demoni, vi ste izabrani da im stanete na put svojim teškim gitarskim zvukom. Nekome će delovati čudno što se sluge paklenih dubina i junaci dobra bore na bini, masnim akordima, ali svi koji su ljubitelji ovog zvuka znaju da to jedino i ima smisla. Od vas se očekuje da odaberete članove benda i istopite demonske face kvalitetnim solažama.

Članovi benda su standardni: bubnjar, gitarista, basista i vokal. To su ujedno i klase ove igre. Bubnjari su ekvivalent tenka, gitarista je damage dealer, vokal je healer, a basista je debuffer. Ova D&D postavka „heroja” funkcioniše u skladu sa kartama koje donose u špil. U svom krugu imate ograničenu energiju, te morate da mućnete glavom šta je najpametnije da izvedete sa trenutnom rukom. Karte su prilično jasne, u smislu koje moći prizivaju i raduje činjenica da postoji dovoljno prostora za kreativno igranje i osmišljavanje zanimljivih kombo poteza. Svakako ne postoji mogućnost da bezglavo spamujete damage kartice i nadate se najboljem, jer to neće biti dovoljno. Posebno kod jačih protivnika sa mnogo štitova.

Putešestvije do pročišćenja ispunjeno je bitkama koje traju baš koliko treba, te nisu dosadne, iako su pomalo repetitivne. Međutim, šteta koju primite ostaje do kraja igre, te ukoliko ste nepažljivi, kasnije bitke mogu postati osetno zaguljenije. Između bitaka, ponekad ćete moći da se zalečite, pa nije sve izgubljeno. Osim rizika, svaka bitka nosi i nagradu u vidu neke karte koju možete uvrstiti u špil ili ako vam se ponuđene ne svide, možete pokupiti i suvo zlato. Tokom „avanture”, imaćete par prilika da zlato menjate za karte koje želite.

Od odabira dodatnih kartica zavisi sastav špila koji nosite i u odnosu na startnu postavku postoji šansa da poremetite balans i isforsirate neku od uloga. Da li je bilo pametno uzimati sve crvene kartice i praviti masivni damaž sa gitaristom, dok ostali članovi benda stagniraju, videćete na kraju. U nekom trenutku, sreća će vam okrenuti leđa: kartice koje imate neće moći da donesu pobedu i vaš bend će nastradati u najgorim mukama. Ali, to nije game over. Narator vam objašnjava da predaja nije opcija i premotava stvari na početak, bukvalno u stilu VHS trake i pred vama je nova šansa, koliko god puta bude potrebno. Nažalost, karte i opremu koju ste pokupili u toku prelaska, ne možete preneti u naredni krug, tako da igra ne postaje lakša. Međutim, karte koje otključavate nakon borbi izabrane su nasumično, pa ste motivisani činjenicom da je svaki prelazak nešto drugačije iskustvo, jer će i špil biti drugačiji.

Osim karata, postoji i oprema koju otključavate u toku partije i dodeljujete članovima benda, ali svaki komad se permanentno vezuje za datog lika u trenutku opremanja, pa je potrebno pažljivo planiranje. Neki predmeti mogu da se stave u slot za ceo bend, ali njih osvajate pobedom nad bossovima, demončinama sa mnogo zdravlja, štitova i bafova.

Trenutno je moguće igrati sa po jednim članom benda za svaku ulogu. Međutim, uskoro bi trebalo da pristignu i novi „heroji”, koji će doneti svoje posebnosti i moćne karte. Trenutni špilovi odlično su osmišljeni i prilično raznoliki. Voleli bismo da čujemo osveženje na polju soundtracka, jer numera nema dovoljno.

Poput muzičkog pravca na koji se oslanja, Power Chord kapira da stvari koje su dobre nema potrebe menjati. Iako je ovo kompilacija starih, proverenih hitova, znalački je uklopljena i svaki pravi fan trebalo bi da je ima u kolekciji.